Srbima na KiM treba snažna vlada kakva je Vučićeva
Srbi na Kosovu su naučili lekciju poodavno. Svako uključivanje u albanska međupartijska trvenja samo negativno mogu da se odraze po nas. I zato se u njihove političke borbe ne mešamo. Po tom modelu Albanci
biraju i svog predsednika, u šta mi niti možemo niti hoćemo da se mešamo. I izabrali su Hašima Tačija. On je nesporno snažna politička ličnost. Da li će on odgovarati pred budućim Specijalnim sudom za zločine OVK, to još niko ne zna, mada priznajem da sam po tom pitanju veoma skeptičan. Ali kosovski Srbi moraju dobiti satisfakciju za sve žrtve i odgovor na to ko je, gde i kada stradao. Jer, teško je i pričati o bilo kakvom pomirenju ako imate toliko ubijenih, nestalih i kidnapovanih čija se sudbina ne zna.
U svakom slučaju, izbor Hašima Tačija za predsednika Kosova dodatno je oslabio ionako dobrano uzdrmanu vladu u Prištini i kabinet Ise Mustafe ne može još dugo izdržati. Jer, ta krhka vlada ionako sklona padu biće sada izložena još većim pritiscima opozicije, koja nije brojčano dovoljno snažna da bi oborila vladu, ali je zato zdušno opredeljena za to da radikalnim metodama, uključujujući i nasilje, izazove vanredne parlamentarne izbore. U takvoj će atmosferi biti veoma teško da se progura pitanje Zajednice srpskih opština. Ali to ne znači da Srbi treba da prestanu da insistiraju na formiranju ZSO, naprotiv. U prilog tome ide i nepodeljeno raspoloženje kod svih predstavnika međunarodne zajednice da Priština mora početi da ispunjava svoje međunarodne obaveze.
Do sada se Priština pokazala kao veoma vešta u prihvatanju nečega i onda opstrukciji u fazi sprovođenja dogovorenog. Ali to neće prolaziti još dugo. Evropska unija, ophrvana svojim ogromnim problemima, ne želi da se više puno bavi Kosovom, bez obzira na činjenicu da na ovoj teritoriji ima najbrojniju svoju mirovnu misiju. Strpljenje Evrope, kada su u pitanju prištinski manevri, uveliko je na izmaku i uveren sam da će u narednom periodu postupci EU biti u pravcu modela „uzmi ili ostavi” – i dalje će nuditi šargarepu, ali će sada po skraćenom postupku posezati za štapom ako se otvorena pitanja ne budu rešavala shodno očekivanoj dinamici. Drugim rečima, o temama o kojima je u Briselu postignut dogovor ponovnog pregovaranja sigurno biti neće. I tu više ne pomažu nikakvi izgovori tipa Ustavni sud i slično.
Nažalost, stabilnost na Kosovu je i dalje relativna kategorija i svakog momenta može biti ozbiljno narušena. A Srbi su u takvoj situaciji uvek dobar izgovor, arhineprijatelj koji je dovoljno i motivišući i objedinjujući. O tome najboje svedoče poruke Pokreta „Samoopredeljenje”, koji Srbe i Srbiju pominje u bezmalo svakoj drugoj rečenici, naravno u negativnoj konotaciji. Stoga je za očekivati da će i predstojeći parlamentarni izborni biti iskorišćeni za podizanje tenzija, bez obzira na jasan stav Oebsa da Srbi imaju pravo da biraju svoje predstavnike u parlament Srbije i da će se u svim srpskim sredinama na KiM glasati 24. aprila.
Ali u budućnosti se taj antisrpski diskurs jednostavno mora promeniti, no to niti hoće niti mogu Albanci sami. Na tome mora ozbiljnije raditi međunarodna zajednica, jer bez tog iskoraka nema normalnog suživota. U svemu tome za nas kosovske Srbe je veoma bitno i da u Beogradu imamo jaku vladu koja je u stanju da obezbedi povoljniju klimu za naš održivi opstanak na ovom prostoru. Nikakvu pomoć, pokazalo se, nemamo od vlade koja je slaba, jer se ona uglavnom bavi sobom. Srbima na Kosovu treba snažna, međunarodno priznata i prihvaćena vlada, kakva je ova Vučićeva. I kakva će, verujem i nadam se, biti i sledeća.
Oliver Ivanović
(autor je lider Pokreta SDP)