Najveće skladište žitarica na južnom toku Dunava

 skladišni prostor s rečnom lukom ukupnog kapaciteta 30.000 kubika. Kompanija je, po rečima direktora Vladislava Nedića, trenutno u fazi izrade sistema za utovar u brodove, a nakon toga slede i nove investicije.

– U silosima je već moguće uskladištiti robu – žitarice i uljarice – objasnio je Nedić. – Druga faza izgradnje skladišnog kapaciteta, koja predviđa još oko 70.000 kubika skladišnog prostora, planirana je za kraj ove godine ili početak naredne. Izgradnja silo-porta doprineće značajnom povećanju prihoda. Rast prihoda očekujemo prvenstveno zbog usluga koje će silo-port pružati korisnicima, kao što su skladištenje, sušenje i utovar robe u brodove. Egzaktnu projekciju povećanja prihoda nije moguće dati, ali su naša očekivanja da će oni porasti oko 30 procenata.



Ta kompanija iz Bačkog Petrovca u januaru prošle godine započela je izgradnju silosa s rečnom lukom u Beočinu, kapaciteta oko 30.000 kubika s kompletnom opremom, koja podrazumeva prijem, skladištenje, pretovar i sušenje zrnastih poljoprivrednih kultura. Ukupna vrednost projekta je oko pet miliona evra, a daljim širenjem kapaciteta ta investicija će po skladišnom obimu postatiti jedna od najvećih na južnom toku Dunava. Silo-port je izgrađen na dva hektara, a kupljen je u biznis-parku firme „Lafraž–BFC”. Po završetku druge faze projekta, silo-port u Beočinu postaće najveći na rečnom toku Rajna–Majna–Dunav, s izuzetkom Roterdama.



U beočinskom silo-portu skladištiće se ratarske zrnaste kulture kao što su pšenica, soja, ječam, suncokret, uljana repica. One će se potom brodskim putem izvoziti u luku Konstanca, odakle će prekookeanskim brodovima odlaziti na nova tržišta, a kompanija „AgroGrnja” će, zahvaljujući tom silo-portu, međunarodnu trgovinu žitaricama podići na viši nivo. Značaj te investicije je i u tome što u poslednjih nekoliko decenija na južnom toku Dunava nije izgrađen nijedan silo-port.



– Korišćenjem rečnog transporta ubrzaće se proces dopremanja robe od proizvođača do kupca, a povećaće se i volumen izvoza. Za srpski agrar, kojem je država smanjila finansijske podsticaje, takav projekat je od velikog značaja, a najveće benefite doneće poljoprivrednicima na teritoriji Bačke i Srema. Da bi izvoz rečnim transportom bio u potpunosti iskorišćen, neophodno je da se poklopi nekoliko faktora – optimalan vodostaj Dunava, optimalne cene koje se mogu postići tokom izvoza i optimalni viškovi žitarica i uljarica na domaćem tržištu. Ukoliko jedan od tih elemenata nedostaje, transport, odnosno izvoz, ne funkcioniše – objasnio je Nedić.



LJ. Malešević

Besplatni saveti stručnjaka



Ne samo da su poljoprivrednici Bačke i Srema dobili mogućnost za kvalitetno skladištenje, čuvanje i prodaju svojih proizvoda već im i tim stručnjaka kompanije „AgroGrnja” pomaže savetima o agrotehnici i pravilnoj upotrebi đubriva. Uz sve to, rečni transport je jedan od ekološki najprihvatljivijih vidova prevoza robe, pa samim tim doprinosi očuvanju životne sredine.