Berlinska dopisnica: Sumrak Brantove partije

To je veoma ozbiljan udarac za tu stranku, poznatu po naprednim idejama, zaštiti radničkih interesa, ali i po tome što je tridesetih godina prošlog veka jedina jasno bila protiv dolaska Hitlera na vlast.

Šta je to što je dovelo partiju Vilija Branta, Helmuta Šmita i Gerharda Šredera na tako niske grane i zašto je SPD, ponosna na svoju prošlost, sada postala zabrinuta za svoju budućnost, pitanje je koje postavljaju i politički neistomišljenici socijal- demokrata.

SPD bije bitke na mnogim frontovima - partija, naime, ima problema sa vođstvom i podrškom aktuelnom šefu i vicekancelaru Zigmaru Gabrijelu, kome ni najveće optimiste ne prognoziraju politički uspeh, a ta rasprava o kredibilitetu vođstva slabi stranku. Istina, to nije prvi put da se partijski šef napada, a istraživači partijskog života podsećaju i da socijaldemokrate imaju i “takvu tradiciju”.

Pozicija SPD, čija je istorija počela 23. maja 1863. godine kada je u Lajpcigu formiran “Nemački savez radnika”, vezana je i za ukupne društvene i političke promene u Evropi i Nemačkoj, zaokret udesno, sve veći jaz između bogatih i siromašnih, nastanak jednih i nestanak drugih partija, ali i političku realnost u kojoj oni, koji su u savezu sa demohrišćanima, kancelara Merkelove, ne prolaze baš najbolje. Tako su liberali, bivših i pokojnih šefova diplomatije Hansa-Ditriha Genšera i Gvida Vestervela, nekadašnji koalicioni partneri Merkelove, na prošlim izborima, prvi put u posleratnoj istoriji, postali vanparlamentarna partija, a ni SPD-u ne “cvetaju ruže”.

U padu popularnosti SPD ne bi, međutim, trebalo zaboraviti na Šredera, sina čistačice i palog nemačkog vojnika koji se od dečaka sa krpenom loptom vinuo do kancelarskih visina. On je, naime, svojom politikom dubokih rezova u socijalno tkivo države i društva izazvao nezadovoljstvo, tako da su tada već članovi vraćali partijske knjižice i “pretrčavali” kod onih sa manje “socijalne hladnoće”.

Socijaldemokrate, koje će u sećanju građana Srbije ostati i kao partija, koja je, dok je bila na vlasti, poslala nemačke vojnike u NATO napade na Srbiju, čini se, sada ne nalaze put do pitanja koja zaokupljaju građane i rascep između onoga što funkcioneri SPD smatraju interesantnim i onoga što njihove potencijalne birače zanima izgleda sve veći, kao i socijalne razlike i jaz između bogatih i siromašnih u državi blagostanja.

Rasprave o Gabrijelu nisu, izgleda, centralni problem partije za koju se postavlja čak i pitanje političkog samoukidanja, već kako da SPD zadrži svoje tradicionalne birače-radnike. Na prošlim izborima 2013. godine, samo 27 odsto radnika glasalo je za SPD, dok su demohrišćani dobili 36 odsto radničkih glasova.

SPD je loše prošla i ove godine na pokrajinskim izborima u Baden-Virtembergu- čak je ultradesničarska “Alternativa za Nemačku”, koja “usisava” glasove drugih partija i razočaranih birača, premašila tu SPD, zahvaljajući upravo velikom broju radničkih glasova. Jedna od poslednjih anketa pokazuje da svega 32 odsto Nemaca veruje da SPD ima u vidu brige takozvanog “malog čoveka”, a 63 odsto bi žalilo, ukoliko bi ova stranka nestala sa političke scene.

Politikolozi smatraju da je SPD postala partija činovinka i akademski obrazovanih i da se već dugo vremena ne “uživljava” u probleme radnika i tu možda leži glavni deo objašnjenja o nizbrdici kojom idu socijaldemokrate. Premda do saveznih izbora za Bundestag, na jesen sledeće godine, ima još dosta vremena, kancelarsko pitanje SPD i ko će od socijaldemokrata izaći na megdan Merkelovoj, za koju se veruje da će se još jednom kandidovati, već raspiruje političku i maštu i kombinatoriku.

Gabrijel je predložio da o tome odluči članstvo SPD, a sami Nemci bi, pokazuje poslednja anketa, želeli da izazivač Merkelove ne bude Gabrijel, već šef nemačke diplomatije sedokosi Frank - Valter Štajnmajer, za koga se kaže da je pragmatičan i razložan i da ga uvažavaju čak i politički neistomišljenici. Pravnik po struci, sin stolara i fabričke radnice, Štajnmajer je nekada je važio za Šrederovu “desnu ruku”.

Štajnmajer je pre nekoliko godina svojoj ženi poklonio sopstveni zdravi bubreg -ona je tada dobila život, a on ogromno ljudsko poštovanje u 82-milionskoj nemačkoj naciji. Ipak, ne treba zaboraviti ni to da je Merkelova već jednom žestoko potukla Štajnmajera, na izborima 2009. godine, kada joj je “stao na crtu” kao kancelarski Kandidat SPD.

Iz pera Radmile Lalić

(autorka je spoljnopolitička novinarka)