Humanost bez premca
SOMBOR: Odavno se u srpskom narodu ustalila poslovica koja možda i najbolje opisuje dobrotu pojedinca, a glasi „krvi bi ti dao“. Upravo se dobrovoljno davalaštvo krvi
smatra jednim od najhumanijih poteza, jer bez ikakve materijalne koristi čovek može da učini mnogo za drugog, koga i ne poznaje.Prepoznajući veličinu ovakvog humanog čina, a povodom svetskog dana dobrovoljnog davalaštva krvi, somborski gradski oci su upriličili prijem za davaoce koje zajedničkim naporom animiraju ovdašnja organizacija Crvenog krsta i Služba za transfuziologiju Opšte bolnice „Dr Radivoj Simonović“.
Desetak davalaca krvi ugostili su predsednik Skupštine grada dr Zoran Parčetić, zamenik gradonačelnice Antonio Ratković i gradski većnik zadužen za zdravstvo dr Lazar Račić, pri čemu nisu štedeli reče pohvale i zahvalnosti. Da Sombor može zaista da se pohvali svojim dobrovoljnim davaocima krvi posvedočila je i načelnica Službe transfuzije dr Marija Gutović podatkom da se tokom godine u prostorije službe kojoj je na čelu javi oko 2.500 davalaca, uz još 140 izlazaka na teren godišnje. Ona je upozorila da se i u Somboru oseća opšti trend.
- Naša realnost je da nemamo više velike radne kolektive koje smo, u slučaju potrebe, mogli da nazovemo kako bi se organizovala masovnija akcija dobrovoljnog davalaštva krvi. Sela su sve starija, mladih i ljudi srednjih godina koji i mogu biti davaoci sve je manje, tako da je u njima takođe osetan pad davalaštva ali i rast potreba za krvlju tokom bolničkih tretmana potrebnijih sve starijem stanovništvu – rekla je dr Gutović.
Lep primer istrajnosti u davalaštvu krvi daju somborsko JKP „Čistoća“ i pripadnici MUP i Vojske Srbije. Jedan od onih koji decenijama ne posustaju na putu humanosti je i Zoran Đokić, koji je dao krv preko 100 puta, ali kako kaže, nema preciznu evidenciju o tome.
- Počeo sam sa dobrovoljnim davalaštvom sa 18 godina, i od tada nisam propustio nijednu godinu a da se ne odazovem na poziv savesti i pomognem - kazao je Đokić, koji se nada da će još makar pet godina moći da se odaziva na akcije, baš kao i njegov kolega sa ležaja somborske transfuzije Mirko Balint, koji je 120 puta dao krv.
Da ovi veterani humanosti imaju i svoje naslednike, pokazuje Aleks Kurtinović, koji je kao tinejdžer volontirao u somborskom Crvenom krstu, baš kao i Milica Zrnić, koja je već dve godine na ovom humanom zadatku.
- Nisam počela ranije sa dobrovoljnim davanjem krvi pre svega zbog činjenice da sam majka troje dece, mada sam i pre trudnoća želela na ovakav način da pomognem - skromno kaže ova mlada majka.
M. Miljenović
Po pola Srbiji i Bosni
Gotovo svaki od doborovoljnih davalaca ima neku zanimljivu priču iza svog humanog dela, pa tako i Nenad Tomašević.- Rođen sam i odrastao u BiH, pola dosadašnjeg života tamo proveo, a kako dajem krv od srednje škole, ispalo je da do sam pola krvi dao u Bosnu, a pola u Srbiju.