Sad su fudbaleri glavni u selu

Pobedom nad Mladosti iz Omoljice u prvom meču baraža od 4:0, širom su otvorili vrata više lige, pa im je 2:2 u revanšu bilo više nego dovoljno za Vojvođansku ligu grupa Banat. 

Upeklo je minule srede u Perlezu. Ova klima iz poslednjih decenija, koja više ne priznaje ni proleće ni mlako leto, servirala je  plus od 30 i kusur u hladu, te visoku vlažnost koja ni paorima ni fudbalerima nije dala da dišu. Žale se meštani na vrućinu, ali ne mnogo. Svima im je osmeh na licu čak i bez hladnog piva, fudbalska istorija sela je ispisana. Mnogo ih je došlo da pogleda utakmicu. Ponosni su, naravno, posebno jedan od njih.

U sezoni 1969/70 klub je igrao u Banatskoj zoni, ali to je tada bio peti rang takmičenja u SFRJ, a evo, prvi put upeli smo da se domognemo 4. ranga – kaže predsednik FK Vojvodina iz Perleza, Mirko Knežević.  – Na početku sezone, nismo imali ambicije da budemo prvaci, ali kako je vreme odmicalo, videlo se da imamo kvalitet za sam vrh tabele. Za malo nam je promaklo prvo mesto, ali smo uspeli da se dokopamo više lige kroz baraž. Naravno, želimo da ostanemo u banatskoj ligi. Za početak, treba da razgovaramo sa trenerom Jovom Simanićem, da čujemo kakvi su njegovi planovi i da li želi da ostane u Perlezu, a ako dobijemo pozitivan odgovor, da u dogovoru sa njim vidimo na kojim pozicijama i kojim igračima eventualno možemo da se pojačamo. Mislim da sa dva – tri adekvatna pojačanja, dogodine ne treba da srtrepimo za opstanak, već da možemo da budemo u sredini tabele. A trener Jovo Simanić, rodom iz Lazareva, bivši as zrenjaninskog Proletera u generaciji koja je svojevremeno ušla iz Druge savezne u Prvu  ligu SFRJ, uspešan je i kao trener, s obzirom da mu je Vojvodina šesti klub s kojim je izborio plasman u višu ligu. Svojevremeno se za njega govorilo da „skače nebu pod oblake“, a sada, očigledno, pođednako uspešno preskače rangove takmičenja. 

- Drago mi je zbog ovog uspeha, ovo je prilika da Perlez fudbalski živne. Uprava nam je omogućila dobre uslove, momci su dobri fudbaleri i dobri ljudi i rezultat je došao kao posledica toga. Ipak je ovo amaterizam, igrači ili rade ili se školuju, pa se često i treninzi prilagođavaju njihovim obavezama, tačnije slobodnom vremenu. Ako se sa upravom dogovorim o ostanku, samtram da uz nekoliko pravih pojačanja, možemo da naredne sezone budemo u vrhu tabele – rekao je Simanić.

Klub ima odlične uslove za funkcionisanje. Glavni teren je odličan, nemaju ga ni mnogi prvoligaši. Prostorije i svlačionice su prostojno sređene, a što je još važnije, tu je i vrlo solidan pomoćni teren. Klub pomaže Mesna zajednica, Grad Zrenjanin i lokalni, seoski privatnici boljeg imovinskog stanja. Kada su se skupili na jednom mestu rad, posvećenost, želja i dobri ljudi, eto velikog uspeha.

Ovo poslednje posebno potencira najbolji igrač persleske Vojvodine, veznjak Marko Malbaški (27). Nije igrao u revanšu zbog povrede, ali niko nema dilemu ko je prva violina na terenu, ko je najzaslužniji za veliki uspeh. 

- Sada smo mi fudbaleri glavni u selu, danima će se samo o tome pričati – kroz smeh kaže Marko. - Imali smo sve uslove za rad, a pored nas igrača iz sela, uprava je baš potrefila sa dovođenjem igrača sa strane, jer imaju i ljudske i igračke kvalitete. Uz par pojačanja, dogodine da se napadne Srpska liga, što da ne? Ne znam kuda će me fudbalski putevi odvesti, ali voleo bih da oostanem u Vojvodini.

Marko ima sjajnu tehniku, brz je, lucidan, daje golove. Nije sporno da po kvalitetu može da igra u višem rangu, ali on bi voleo da sa svojim Perležanima piše nove stranice istorije.

Iako je revanš utakmica igrana u gotovo neljudskim uslovima po strahovitoj vrućini i sparini, na stotine Perležana došlo je da budu svedoci te nove istorije. Vikalo, se, psovalo, pevalo, navijalo, bodrilo... Sve što se inače radi u svečarskoj, fudbalskoj, uzavreloj, atmnosferi. Oni najverniji razvili su zastave, povezali balone. Snimale su kamere, sevali blicevi. Ipak, ono što Perležane najviše raduje, to je što će moći da u Zrenjaninu, kao i bilo gde šitom Banata, da „vade mast“ svakom meštaninu sela čiji je klub u nižem rangu od njihovog. To, bar do minule srede, nije bio čest slučaj! Zbog toga, sve je začinjeno svečanom, slavljeničkom večerom gde su cehove platili banatski prasići zaliveni hladnim pivom, mnogim Perležanima sklonijim fudbalu, najslađim gutlajima u životu!

D. Knežić

Leti, leti – dron

Iako im nije ostao u lepoj uspomeni (posle utakmice Srbija – Albanija), Perležani su se postarali da utakmicu iz vazduha snima kamera okačena na dron. Takav snimak do sada malo ko ima, a istorija je ovekovečena „sa nebesa“. Smeh u publici iazazvala je  jedna visoka lopta koja zamalo nije srušila letelicu. 

Ništa bez Zokija

Uspeh perleskog fudbala jednim delom je i delo bivšeg košarkaša, perleskog šmekera, Zorana Stojačića. Godinama je bio i ostao uz klub, jer on vrlo dobro zna šta je za uspeh potrebno.

Stojačić je devedesetih godina igrao s velikim uspehom za BFC iz Beočina, kasnije je bio i sportski direktor tog kluba.