Poglavlje 27 moguće otvoriti bez početnih merila
Na Novosadskom sajmu održana je tribina „Gde smo i šta dalje” sa koje su učesnici poručili da je u oblasti zaštite životne sredine napravljen napredak
u protekle dve godine i da postoje podrška, projekti i dugoročni planovi; a i da je na osnovu svega učinjenog, Evropska komisija predložila otvaranje Poglavlja 27 u pregovorima sa Srbijom bez početnih merila.
Na tribini u organizaciji „Ninamedie“ učestvovali su državna sekretarka u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine Stana Božović, profesor sa novosadskog Fakulteta tehničkih nauka Mirjana Vojinović Miloradov, iz Regionalnog centra za životnu sredinu za Centralnu i istočnu Evropu - REC Igor Kostić i Natalija Racković iz „V O communications"-a.
Na tribini su predstavljeni: trenutna statistika, projekti koji su u toku i ciljevi na planu zaštite i unapređenje životne sredine.U prethodnih 50 godina Srbija je izgradila 44 postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, a u narednih 25 godina mora sagraditi 320. Trenutno u Srbiji postoji osam regionalnih sanitarnih deponija i dve lokalne, a do 2030. godine biće neophodno da se uspostavi 27 regionalnih sistema za upravljanje otpadom po standardima EU i to su, kako je istaknuto, izazovi koji nas očekuju.
„U protekle dve godine Vlada Republike Srbije je uspešno sprovela eksplanatorni i bilateralni skrining sa Evropskom komisijom, usvojila strateški dokument razvoja zaštite životne sredine i klimatskih promena za narednih 25 godina do punog usaglašavanja sa Evropskim standardima. U februaru ove godine stvoren je pravni okvir za osnivanje novog Zelenog fonda, koji će početi sa radom 01. januara 2017. godine.
Na osnovu svega učinjenog, Evropska komisija je predložila zemljama članicama da sa Srbijom otvori Poglavlje 27 bez početnih merila”, rekla je Božović. Ona je istakla da Vlada Republike Srbije ima jasnu viziju dostizanja standarda u oblasti zaštite životne sredine i uz podršku građana i pomoć resornih potpuno je sigurna u njenu realizaciju.
Igor Kostić iz Regionalnog centra za životnu sredinu je rekao da građanke i građani, jake organizacije civilnog društva mogu i treba da budu aktivani partner institucijama Republike Srbije i Evropskoj uniji u realizaciji programa, kreiranju i sprovođenju politike i zakona.„Izgrađene organizacije, znanje i aktivizam koje one nose biće kontrolni mehanizam za praćenje celokupnog procesa pregovaranja, realizacije programa i projekata koji se finansiraju iz budžeta Republike Srbije, i fondova međunarodnih donatora i EU”, rekao je Kostić.
Tokom tribine prikazan je i primer dobre prakse kako planska i kontinuirana komunikacija može da doprinese ostvarenju dobrih rezultata u oblasti primarne separacije otpada u opštini Arilje koja je za manje od godinu dana ostvarila dva puta viši stepen reciklaže u odnosu na nacionalni prosek.
( Tanjug )