Ožalošćena porodica deli diplomatske nekretnine

zbog čega veći deo ovih objekata plaća i održava Srbija. Proteklih dana nastavljeni su  razgovori o podeli diplomatsko-konzularnih predstavništva nad kojima bi trebala da se napravi primopredaja 13 diplomatskih nekretina, koje je do sada koristila Srbija, a u procesu sukcesije su pripale drugim bivšim jugoslovenskim republikama. Prema tom dogovoru Sloveniji je pripao generalni konzulat u Sao Paolu, kao i zgrada ambasade u Rabatu, rezidencija u Maliju, te ambasada i rezidencija u Tanzaniji. Hrvatska je dobila objekte u Tunisu, Alžiru, Najrobiju, Madagaskaru i Sudanu, a  neke od njih, kao što su u Alžiru i Najrobiju koristila bi zajedno sa Bosnom i Hercegovinom, dok bi ova država dobila ambasadu u Ankari.

Većinu ovih objekata naša država je imala samo na papiru jer ih nije koristila, ali je zato izdvajala velike sume novca za njihovo održavanje, pa će konačna raspodela doneti samo rasterećenje srpskog buyeta od troškova koje je imala na ime nečega što joj i ne treba.Hrvatski “Večernji list” piše da će Hrvatska preuzeti nekretine bivše Jugoslavije vredne desetine miliona dinara, ali da se čekaju bilateralni dogovori, koji treba da budu zaključeni najkasnije do 1.oktobra. Hrvatska treba da dobije i najmanje 10 miliona dolara od prodaje zgrade ambasada i rezidencija na prestižnoj adresi u Njujorku, za koju je bio zainteresovan i glumac Džek Nikolson, ali i od objekata u Tokiju, Bonu i Bernu. Vrednost ovih objekata procenjena je na 42,7 miliona dolara, od kojih  Hrvatskoj pripada 23,5 odsto.



Inače, diplomatska imovina bivše SFRJ procenjena je na oko 260 miliona dolara, a na osnovu aneksa B Sporazuma o sukcesiji, utvrđeno je pravo Srbije na 39,5 odsto imovine, Hrvatske na 23,5 odsto, BiH 15 , Slovenije za jedan odsto manje, a Makedonija je dobila osam odsto diplomatske imovine. U vreme potpisivanja sporazuma Srbija je bila u zajedničkoj državi sa Crnom Gorom, a pošto je sukcesor Beograd, direktnim razgovorima predstavnika sada dve samostalne države utvrđuje se koji će objekti pripasti Podorici. U startu je podeljeno pet objekata: Slovenija je dobila zgradu ambasade u Vašingtonu, Hrvatska u Parizu, BiH u Londonu, Makedoniji je pripao generalni konzulat, a Srbiji rezidencija u Parizu.



Tada je nastao problem jer su bivše jugoslovenske države više bile zainteresovane za podelu diplomatskih predstanvištva u Evropi nego za nekretnine u Africi, Aziji i Latinskoj Americi. Na srpskoj grbači ostao je i prestižni apartman u Petoj aveniji u Njujorku, koji se ne koristi, a mesečno održavanje košta 14.000 dolara. Za podelu su ostala i mnoga kulturna dobra, umetnička dela, arhiva i imovina nekadašnjih preduzeća.

Na realizaciju čeka i aneks G Sporazuma o sukcesiji koji obuhvata imovinu srpskih preduzeća u bivšim jugoslovenskim republikama, a pre svega u Hrvatskoj. Isti slučaj je i sa imovinom privatnih lica.



Prema ranijim procenama Direkcije za imovinu Srbije vrednost zgrada, stanova, odmarališta nekadašnjih srpskih preduzeća, ali i lokalnih samouprava u Hrvatskoj u trenutku raspada iznosila je 1,8 milijardi evra, a hrvatskih u Srbiji oko 800 miliona evra. Hrvatski fond za privatizaciju tvrdi da je popisano 319 objekata na koje polažu prvo firme iz Srbije, a od tog broja 158 objekata je prodato, 30 dodeljeno na korišćenje, za 40 zgrada vode se sporovi, a 91 objekat je slobodan.

Sa ovim podacima se ne slaže srpska Direkcija za imovinu, koja tvrdi da firme iz Srbije imaju preko 400 objekata u Hrvatskoj. Pri tom, u proteklih 20 godina mnoga odmarališta srpskih preduzeća su propala i uništena, jer ih država domaćin ne smatra svojom brigom, a u isto vreme drugoj ne dozvoljava da se o toj imovini stara i da je koristi.



LJ. Malešević

Srbiji u startu pripalo 60 ambasada širom sveta



Od ukupne  diplomatsko-konzularne imovine SFRJ, Srbiji je na početku pripalo oko 60 ambasada širom sveta. Ostalo je još da se podeli oko 10 odsto od 127 objeketa.Pretpostavlja se da će najveći deo neraspodeljenih objekata biti prodato, a novac podeljen na pet delova. Ipak, sve je još uvek na dugom štapu jer je ekonomska kriza učinila da se smanji broj zainteresovanih kupaca za zgrade koje čekaju na sukcesiju.