Najviše posla za nekvalifikovane radnike

bila je na gimnazije, ekonomske i medicinske škole, kao i na fakultete društvenih nauka i medicinske. Srećom, osnovci i matruranti odlučili su se i za elektrotehničke struke, kao i za računarske smerove, što je i razumljivo jer tog kadra nedostaje i IT stručnjaci, kao i programeri, gotovo da ne čekaju na posao, a mnogi se zapošljavaju i pre nego što steknu diplomu, ali se i ove godine ponovilo ono što se dešava već duže – nedovoljno interesovanje vladalo je za zanatske struke.

Prilikom izbora struke za koju će se mladi školovati najčšeće se odabere ono što se želi, a malo je onih koji koji se odlučuju za zanimanja koja obezbeđuju brže zapošljavanje. Naravno, ne može se odabrati poziv samo zbog toga što bi se lakše moglo doći do posla, ali je izvesno da na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje ima i mnogo struka za koje interesovanja nema i da mnogi na posao čekaju veoma dugo. Ili se, posle dugog čekanja, odlučuju da prihvate posao, bez obzira na to da li je u struci.

Zbog toga je dobro znati šta kažu podaci NSZ-a za juni. Naime, prošlog meseca poslodavci su pokazali interes da zaposle određeni broj ljudi, a najviše posla bilo je za nekvalifikovane radnike, koji su završili samo osnovnu školu ili čak ni taj stepen obrazovanja, kojih je na evdienciji NSZ-a oko trećine od ukupnog broja nezaposlenih. Ipak, bilo je posla i za prodavce, kasire, kuvare, portire, građevinske radnike, medicinske sestre, vaspitače, lekare, pravnike, ekonomiste... 

Dakle, najviše potrebe bilo je za kadrom bez struke, što je, budući da su sada aktuelni sezonski poslovi, verovatno i razumljivo. Tako su prošlog meseca bile potrebne čak 754 osobe bez zanimanja i stručne spreme za obavljanje određenih poslova, a dobro su prošli i radnici u preradi duvana – 181, u proizvodnji bilja – 50, u prehrambenoj proizvodnji – 16, za više od 80 ponuđen je posao čistača/čistačice...

Što se tiče nezaposlenih s drugim stepenom obrazovanja na evidenciji NSZ-a, veoma traženo bilo je zanimanje geronto-domaćin, a potom pomoćni građevinski radnik, paker, šivač tekstila, vozač viljuškara, čuvar, pomoćni kuvar i pekar, roštiljyija, pripremač namirnica. Posla je bilo i za dostavljače robe i kurire, vozače lakih motornih vozila, pomoćnika izrađivača donjih delova obuće...

Među onima koji su na evidenciji NSZ-a s trećim stepenom obrazovanja, najtraženiji su bili prodavci – 468, a potom portiri – 234. Traženi su bili i krojači, konfekcionari, magacioneri, bravari, šivači konfekcije, prerađivači hrane i pića, vozači drumskih vozila, kuvari jednostavnih jela i kuvari, kasiri, elektromonteri instalacija i mašina...

Prošlog meseca bilo je ponuda i za nezaposlene s četvrtim stepenom obrazovanja. Najtaženiji su i u toj grupi bili prodavci – 80, a bilo je potrebno i oko 60 medicnskih sestara i tehničara, pedesetak ekonomskih tehničara, a ponuda za posao bilo je i za kuvare, konobare, administrativne tehničare, zastupnike osiguranja...

Što je stepen stručnosti viši, ponuda za posao je manje pa je tako u junu iskazana potreba za svega desetak struka od onih koji su na evidenciji NSZ-a a imaju peti stepen stručnosti, odnosno svega tridesetak radnih mesta. Najviše se tražilo zanimanje instruktora vožnje i barmena, a potreban je bio po jedan matičar, prodavac-specijalista, elektroničar-specijalista.

Za nezaposlene sa šestim stepenom obrazovanja (VI/1 i VI/2) prošlog meseca nije bilo mnogo ponuda za posao, a najtraženije je bilo zanimanje vaspitača – 30, potom stručnog vaspitača i vaspitača predškolske dece. Posla je bilo i za komercijaliste i ekonomiste – ukupno dvadesetak radnih mesta. Istovremeno, bio je potreban po jedan opraterativni medicinski radiolog, nastavnik muzičkog, arhivar, kao i nekoliko inženjera različitih struka.

D. Mlađenović

Malo ponuda za najobrazovanije

Prošlog meseca nezaposleni sa sedmim stepenom obrazovanja (VII1 i VII2) mogli su se nadati poslu ako su lekari jer ih je bilo potrebno 42, koliko i diplomiranih pravnika, a potražnje je bilo i za diplomiranim ekonomistima za opštu ekonomiju, bankarstvo i finansije. Iskazana je i potreba za po jednim specijalistom interne medicine, oftalmologije, kliničke biohemije i radiodijagnostike. Bilo je posla i za dva doktora društveno-humanističkih nauka – s osmim stepenom stručnosti.