Đoković: Biće u Vojvodini subvencija i za softvere, sirovine i repromaterijal

preuzela dužnost od prethodne. Ivan Đoković iz Socijalističke partije Srbije, koji će u narednom četvorogodišnjem mandatu voditi ova sekretarijat, navodi za „Dnevnik“ da su skoro svi konkursi okončani, potpisane su odluke o dodeli sredstava, i samo je preostalo potpisivanje ugovora. No, sa potpisivanjem određenog broja ugovora, međutim, morali su da zastanu dok se određene stvari ne iskontrolišu i dok se ne uradi analiza stečenog stanja.

* Sa koliko para raspolaže Sekretarijat do kraja godine?

– Prilikom preuzimanja Sekretarijata bilo nam je na raspolaganje tri miliona dinara. To je svega oko dva-tri odsto budžeta Sekretarijata, a i taj je novac bio namenjen klasterima. Nekima su već davana sredstva u predhodnom periodu, ali kod većine nisu zapaženi efekti, tako da smo sredstva preusmerili na sajamske manifestacije, na „Lorist“, koji se tradicionalno održava u septembru. Zabeležena je naime, tendencija pada broja posetilaca i firmi koje nastupaju na sajmu, pa smo odlučili da ta sredstva usmerimo ka sajmovima u okviru „Lorista“ i u vidu subvencija pomognemo određenom broju firmi koje treba da nastupe na toj manifestaciji. Mi smo uspeli ta sredstva da izbalansiramo i mimo rebalansa.

* Znači li to da Sekretarijat nema zahteva za dodatnim sredstvima do kraja godine?

– Predložili smo da se u rebalans uvrste dodatna sredstva za Turističku organizaciju Vojvodine. To je jedino otišlo iz ovog sekretarijata. Još ispitujemo mogućnost da kroz rebalans odobrimo i kontigent sredstava privrednim društvima, da ponovimo krug za nabavku mašine i opreme, s obzirom na to da je taj konkurs pokazao dosta efekata. Ali, mi bismo ga malo modelirali, ne samo zato da bi pooštrili uslove konkursa i kasnije bolje sproveli aktivnosti koje se tiču kontrole, nego da bismo uveli subvenciju i za nabavku softvera, jer nekome jednako znači softver kao i mašina. To su neke novine, koje želimo da uvedemo. Takođe bismo davali subvenciju i za nabavku sirovine i repromaterijala. To su skromna sredstva, ali je sigurno da malim i srednjim preduzećima mogu puno da znače.

* Kad mogu da se očekuju ti konkursi?

– Rebalans bi trebalo da bude u septembru ili u oktobru. To znači da bi ti konkursi, ako prođe rebalans kako smo planirali, trebali da budu u novembru i morali bismo da ih sprovedemo još u ovoj budžetskoj godini.

* Hoćete li uspeti?

– Naravno. Mi razmišljamo i radimo unapred.  Naš stručni tim radi na koncipiranju tih konkursa, bez obzira na rebalans. Što se tiče Turističke organizacije Novog Sada, za koju smo do sada jedino predložili dodatna sredstva rebalansom, ona je ta koja promoviše turizam Vojvodine, nastupa na različitim manifestacijama i potrebno je da inovira svoje brošure. Hoćemo da im pomognemo da se uradi njihov redizajn i da se prevedu na još neke jezike. Dosta brošura naime, nije prevedeno ni na mađarski, slovački, rumunski, italijanski i nemački jezik, dakle, na jezike tržišta s kojima smo povezani.

* Ima li u Vojvodini turizma?

– Apsolutno ima. On možda nije sistemski uvezan, dakle turističke celine i potencijali možda nisu sistemski povezani, nije možda brendirana i zaokružena turistička ponuda u smislu turističkog proizvoda, i možda nije ponuđena svim potencijalnim ciljnim grupama, ali ga ima. Vojvodina ima najveće turističke potencijale u Republici Srbije, a možda i na teritoriji Zapadnog Balkana, ako izuzmemo neke predele primorske oblasti u Hrvatskoj...

* Gde vidite taj veliki turistički potencijal?

– Imamo pre svega Frušku goru, Dunav, koji je potpuno neiskorišćen, a znatnim delom prolazi kroz Republiku Srbiju i AP Vojvodine. Tu je Palićko jezero sa Suboticom, tu je gornje Podunavlje, Deliblatska peščara sa belocrkvenskim jezerima, Petrovaradinska tvrđava sa Sremskim Karlovcima.. To su lokaliteti koji apsolutno imaju puni međunarodni turistički potencijal. Oni, međutim, nisu brendirani, nisu predstavljeni na pravi način i na tome ćemo raditi u narednom periodu.

* A salaši?

– Salaše treba posmatrati u drugom kontekstu. Oni su interesantni i atraktivni, ali sa retkim izuzetcima nisu sistemski povezani sa ostatkom turističke infrastrukture, sa vinskim i gastronomskim turizmom. Jedan od velikih potencijala u Vojvodini je i međunarodni biciklizam. Kroz Vojvodinu prolaze tri međunarodne biciklističke rute. Naša ideja je da salaše, čarde i nekategorisan smeštaj pod našom kontrolom podignemo na odgovarajući nivo i da povežemo kao destinacije za Dunav i biciklizam. Biciklistima ćemo da obezbedimo određenu vrstu vaučera i smernica na tom putu, dakle gde bi trebalo da svrate, da se prehrane i prenoće. Možda ćemo uvesti i neku vrstu sertifikacije da imamo godišnji monitoring nad tim aktivnostima.

* Koji su planovi za naredni period?

– Turizam je potencijal, koji može najpre da se kapitalizuje, ali razvoj malih i srednjih preduzeća, preduzetništva, zanatstva nam je jednako bitan u narednoj godini. Što se tiče rada i zapošljavanja donekle su nam vezane ruke, jer akcioni plan zapošljavanja koji obuhvataju sredstva sekretarijata, koji se izdvajaju po toj osnovi, je koncipiran zajednički od strane nacionalne službe i sekretarijata, ali donosi ga nacionalna služba. Sredstva koja su dosad deljena za samozapošljavanje i otvaranje novih radnih mesta su nedovoljna da bi se postigao neki efekat. Težićemo da u okviru budžeta, s kojima budemo raspolagali, povećamo ta sredstva. Konsultovaćemo se i sa kabinetom premijera da vidimo neku orijentacionu sumu. Grad Novi Sad je to uradio.

S druge strane, kao što sam rekao, ne da ćemo forsirati nabavku i opreme, koji je bio jedini vid subvencije privrede do 50 odsto, nego ćemo subvencije proširiti na nabavku softvera i repromaterijala. Pokušaćemo da napravimo program start ap kredita za grupe koje prepoznamo kao potencijalno najsposobnije da odgovaraju na te izazove. Postavićemo neke strože kriterijume u vrednovanju, a s druge strane pokušaćemo i da oborimo rizik sagledavanja potencijalnih investicija. To su kombinovane mere koje moraju da se rade sa Garancijskim fondom, lokalnim samoupravama i komercijalnim bankama. Ako nešto zaista treba da bude start ap i da ostvari svoj efekat, onda to mora da bude postaknuto ne sa 160.000 dinara, nego sa mnogo većim iznosima sa grejs periodom kod komercijalnih banaka, subvencijom kamatne stope i garancijama koje obezbeđuje Grancijski fond. Jedino kombinovanim meramo možemo da postignemo rezultate.

Eržebet Marjanov