Podaci o nepokretnim dobrima i u elektronskoj formi

za elektronsku obradu dokumentacije o kulturnom nasleđu. Tome su, doduše, prethodile pripremne radnje ili prethodni koraci da bi se uopšte moglo pristupiti tom obimnom i zahtevnom poslu, kao što je skeniranje dokumentacije, planova, arhivske građe. Sve to rezultiralo je do sada bazom podataka o svim nepokretnim kulturnim dobrima. Reč je, zapravo, o podacima koji se nalaze u dosijeima za proglašenje nekog objekta ili celine za kulturno dobro, poput tekstualne dokumentacije, mera zaštite, kompletne tehničke i foto-dokumentacije za svako kulturno dobro.

Do kraja godine, po rečima pomoćnice direktora gradskog Zavoda za zaštitu spomenika kulture, istoričarke umetnosti Ivane Neškov Repić sledi stavljanje te baze podataka na raspolaganje i korišćenje široj i stručnoj javnosti i saradnicima. U kojoj meri, o tome će Zavod doneti odluku.

– Počeli smo tako što smo nabavili softver za elektronsku obradu dokumentacije o kulturnom nasleđu – IMUS, kakav je već posedovao Muzej Vojvodine i koji se koristi u 21 muzeju, muzejskim zbirkama i galerijama, pomoću kojeg je do sada digitalizovano oko 65.000 predmeta – kaže Ivana Neškov Repić. – On je modifikovan i nadograđen i tako je zapravo nastao softver ZIMUS, specijalizovani softver za elektronsku obradu dokumentacije o nepokretnom kulturnom nasleđu. Uneli smo polja o kulturnim dobrima – spomenicima kulture, prostorno-kulturno-istorijskim celinama, znamenitim mestima i arheološkom nalazištu, a daljom modifikacijom smo dodali i polja za projektno-tehničku dokumentaciju, arhivsku građu, mere zaštite, sve ono što je deo delatnosti Zavoda i postoji u analognom obliku. To smo uradili zahvaljujući sopstvenim parama i 500.000 dinara koje smo prošle godine dobili za to od Pokrajinskog sekretarijata za kulturu i javno informisanje. Tada smo uspostavili i saradnju s Muzejom Vojvodine i tako je započet je jedinstven proces digitalizacije kulturnog nasleđa, kako nepokretnog, tako i pokretnog.

Pošto je to veoma dugotrajan proces, koji je, uzimajući u obzir skeniranje građe, u Zavodu započeo praktično 2012. godine, na putu ka konačnom cilju ide se korak po korak. Jedan od koraka jeste i prezentacija rada na digitalizaciji i do sada je ih održano nekoliko, kako za zaposlene u Zavodu, tako i za kolege iz drugih ustanova.

– Prikazali smo im šta smo do sada uradili kada je digitalizacija dokumentacije u pitanju i krajem prošle godine izdali i karatku publikaciju s osvrtom na rezultate ostverene na tom polju – kaže Ivana Neškov Repić. – Moram da kažem da smo mi prvi zavod za zaštitu spomenika kulture koji ima specijalizovani program za digitalizaciju dokumentacije. Pri tom ne mislim samo na skenirana dokumenta, s čime se digitalizacija dokumentacije često pogrešno poistovećuje, već na bazu podataka. Ove godine smo od Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama dobili 200.000 dinara i dobijenim novcem planiramo da do kraja decembra završimo drugu fazu projekta, koja se odnosi na linkovanje baze na internet prezentaciju. To znači da će deo baze biti vidljiv i za stručnu i širu javnost.

Z. Milosavljević

Povezivanje ustanova kulture

Sledeće godine se planira nastavak rada na digitalizaciji. Kako kaže pomoćnica direktora Zavoda za zaštitu spomenika kulture Ivana Neškov Repić, krajnji cilj jeste povezivanje ustanova kulture čije će baze podataka međusobno biti transparentne jedna drugoj.