Tri opcije za Andrićev venac

Na aktuelnosti im daje i činjenica da su se od maja 2012. godine, od kada je Tomislav Nikolić postao predsednik Srbije, formirale tri vlade. Istovremeno, šef države ušao je u petu godinu predsednikovanja, što bi se već moglo nazvati punim mandatom. Pošto su predsednički izbori na proleće ustavna izvesnost, sada je još ostalo samo pitanje čija imena će se naći na glasačkom listiću. Najviše znatiželje vrti se oko toga koga će kandidovati Srpska napredna stranka, kao partija s najviše pristalica u biračkom telu. U igri su tri opcije – ponovno kandidovanje Tomislava Nikolića, novo ime za koje se procenjuje da može biti pobednik – trenutno najspominjaniji u medijima bivši ministar pravde Nikola Selaković – i treća, za koju premijer, kako tvrdi,  za sada nijezainteresovan, da SNS kandiduje Aleksandra Vučića da bi izbegao bilo kakvu nedoumicu i osvojio pobedu još u prvom izbornom krugu.

Sam Vučić naglašava da će za predsedničke izbore SNS kandidovati onoga ko može dobiti narodno poverenje. Istakao je da je siguran u to da je aktuelni predsednik u prethodnih pet ili šest godina dobro radio svoj posao.

– Odluku ćemo doneti za šest meseci. Neću time da se bavim, razni lenji ljudi samo se time bave, njima je kampanja ceo život – rekao je Vučić.

Kako je dodao, ne može da zamisli da on bude kandidat jer voli posao koji radi i ima određene zadatke.

– Predsednik republike se bavi dugoročnim strateškim stvarima i manje dnevnim, meni je lakše kad sam svima kriv za sve – objasnio je Vučić.

Dodao je da ne bi bilo fer ni prema građanima Srbije da se kandiduje jer ih je molio da na parlamentarnim izborima glasaju za listu „Aleksandar Vučić – Srbija pobeđuje”.

Na pitanje da li će Nikola Selaković biti kandidat, Vučić je odgovorio da je Selaković talentovan mladi čovek, kao i mnogi drugi u SNS-u. Ocenio je i da će na predsedničkim izborima mnogo veći problem biti kako da kandidat SNS-a pobedi Vojislava Šešelja nego neke druge. Na pitanje ko bi pobedio kad bi se predsednički izbori održali sada, Vučić je odgovorio da bi bila mrtva trka između kandidata kog bi on podržao i Šešelja u drugom krugu.

Jedna od medijskih kandidatkinja za predsednicu Srbije, funkcionerka SNS-a i potpredsednica Vlade Zorana Mihajlović ponovila je  da ne razmišlja o predstojećim predsedničkim izborima, kao i da nema nikakve informacije o tome, pa ni ko će biti kandidat vladajuće stranke. Po njenim rečima, ta tema je u ovom trenutku nametnuta.

– Ima vremena do predsedničkih izbora, oni su tek sledeće godine u aprilu  – navela je ona.

Neko bi se možda zapitao zbog čega naprednjaci toliko razmišljaju o predsedničkom kandidatu, kada je ta funkcija, kako mnogi tvrde, protokolarna i podseća na englesku kraljicu. Ma koliko se činilo da su predsednikovi ustavni okviri uzani, ljudi suprotstavljenih opcija na čelu Vlade i države mogli bi zaoštriti odnose dveju institucija. Srbija je, recimo, već imala slučaj kohabitacije kada je Boris Tadić bio predsednik a Vojislav Koštunica na čelu Vlade pa je, iako su zajedno srušili s vlasti Slobodana Miloševića, njihov odnos prerastao u politički sukob. Da bi se izbegla repriza kohabitacije, SPS se nakon pobede Nikolića na predsedničkim izborima okrenuo koaliciji sa SNS-om i odbacio mogućnost partnerstva s DS-om. 

Na prvi pogled, onima koji ne poznaju ustavnu povezanost funkcionisanja institucija, ovlašćenja koja ima predsednik republike nisu naročita i svode se na protokolarne stvari. Ali ne treba zanemariti činjenicu da predsednik Srbije predstavlja zemlju u inostranstvu, što sa sobom nosi kontakte na najvišem državnom nivou. On takođe postavlja i opoziva ambasadore Srbije u inostranstvu, na predlog Vlade, a prima i akreditivna i opozivna pisma stranih diplomata u Srbiji.

Predsednik nema zakonodavnu ili izvršnu vlast. Međutim, sve zakone koje donese Skupština on mora da proglasi. Predsednik ima pravo da vrati zakon Skupštini na ponovno razmatranje, gde poslednju reč ima Skupština – ako se opet izglasa zakon, predsednik više ne može da ga vrati.

Ukoliko to Vlada predloži, predsednik raspušta Skupštinu i raspisuje prevremene izbore, a nakon njih predlaže mandatara za sastav vlade. Na predlog Vlade, predsednik je taj koji proglašava i vanredno stanje. Postavlja, unapređuje i razrešava oficire Vojske Srbije. Dodeljuje državna odlikovanja i odlučuje o pomilovanju osuđenika. Od 15 sudija Ustavnog suda, čiji mandat je devet godina, pet imenuje predsednik Republike.

Svetlana Stanković

Čvrsta predsednikova fotelja

Kad se pažljivo iščita sve to što Ustav propisuje šefu države, spisak njegovih ovlašćenja nije zanemeraljiv za funkcionisanje vlasti. Tim pre što predsednika države biraju građani neposredno i njega nikakve stranačke koalicije ni računice, nakon što je izabran, ne mogu skloniti iz fotelje na Andrićevom vencu. Stoga i ne čudi što se povremeno u javnost iznose ideje, u sklopu promene Ustava, da bi i predsednika države kao i vladu, mogao birati parlament. Jer, njemu počinje mandat polaganjem zakletve u Skupštini, koja ga, s druge strane, niti bira niti smenjuje.

Kuriozitet bivših

Jedan od kurioziteta te funkcije je i pravo na počasni naziv „bivši predsednik republike”, koji pripada svim predsednicima Srbije biranim od 9. decembra 1990. Takvu počast nakon isteka mandata nema nijedan čelnik važne institucije. Bivši predsednik republike ima pravo na kancelarijski prostor, na savetnika, sekretara i pravo na službeni automobil s vozačem onoliko dugo koliko je trajao njegov mandat. Ima pravo da ga obezbeđuju policija i Vojska Srbije godinu po prestanku mandata, u skladu s propisom Vlade. Sleduje mu diplomatski pasoš, kao i pravo na pristup arhivama iz vremena dok je vršio funkciju.