Gimnaziji nova fiskulturna sala

 koja je obrazovala Somborce još u 18.veku, trebalo je da protekne ne bi li ovdašnji gimnazijalci dobili fiskulturnu salu kakva i dolikuje ugledu škole koju su pohađale brojne generacije. Nakon odluke Pokrajinske vlade da u svom buyetu obezbedi 19,6 miliona dinara za rekonstrukciju postojeće, male i neuslovne, fiskulturne sale koju koriste gimnazijalci, ali i njenu dogradnju, i odbornici varoške Skupštine su usvojili predlog svoje gradonačelnice i Gradskog veća, pa u drugom rebelansu varoške kase „našli“ dodatnih 27, 4 miliona dinara za ovu namenu.



Već duži niz godina, tačnije decenija, bilo je jasno da stara, gotovo minijaturna, fiskulturna sala somborske Gimnazije, ne ispunjava ni minimalne standarde za odvijanje nastave fizičkog vaspitanja, ali je u gradu koji se predstavlja kao varoš obrazovanja, kulture i sporta, ova činjenica jednostavno stavljana „pod tepih“. Ništa bolja situacija nije ni u drugim srednjim školama.



Nedavno je nalogom inspektora, do daljnjeg zabranjeno korišćenje fiskulturne sale u Srednjoj tehničkoj školi, što zbog azbesta u njenoj svojevremenoj izgradnji, što zbog statičke nesigurnosti celog objekta. Učenici Srednje medicinske i SŠ „Sveti Sava“ koriste objekte Sportskog centra „Soko“ u samom gradu, dok srednjoškolci iz Ekonomske nastavu fizičkog imaju u Gradskoj hali Mostonga.



Svojevremna upozorenja istaknutih „fiskulturnika“ i sportskih radnika, da u gradu takve sportske tradicije gotovo ponižavajuće deluje činjenica da nijedna srednja škola nema iole prihvatljive uslove za održavanje nastave fizičkog vaspitanja, a kamoli vannastavne sportske aktivnosti, nije nailazila na puno razumevanja tadašnjih vlasti. Kako se radi o zamašnim sredstvima potrebnim za izgradnju i opremanje „pravih“ fiskulturnih sala, svojevremeno je prezentovan projekat po kome bi se podizanjem balon-sala u školskim dvorištima ovaj problem, ako ne rešio, a ono makar ublažio.



Ni ova inicijativa nije naišla na razumevanje vlasti koje pri tome nisu imale zadršku u samohvali kada je u pitanju promocija i pomoć sportu i rekreaciji u Somboru, pa je ovakav potez pokrajinskih i gradskih vlasti svakako pozitivan pomak. Pogotovo u svetlu činjenice da su obezbeđena i inicijalna sredstva za izradu projektne dokumentacije za sanaciju fiskulturne sale u Srednjoj tehničkoj školi. U rekonstrukciju te sale koja se sada ne koristi, ako je verovati najavama, moglo bi se ući sledeće godine.



M. Miljenović

Tradicija koja obavezuje



Za izgradnju zdanja somborske Gimnazije najzaslužniji je tadašnji direktor Đerđ Radič, koji je ishodovao da se aprila 1886. godine jednospratna zgrada sa fasadnom ciglom, u stilu romantizma, sazida i preda na korišćenje školi, a gimnazijski nastavnik gimnastike Aleksandar - Šana Demetrović, pionir sporta i fizičke kulture u Somboru, založio se za izgradnju fiskulturne dvorane, pa je prva somborska gimnastička dvorana tada i nastala uz novu gimnazijsku zgradu. Zbog povećanih školskih potreba postojeća jednospratna zgrada je vremenom postala tesna, pa je direktor Gimnazije Miloje Stojadinović uspeo je da se dogradi drugi sprat u jesen 1940. godine.