U Južnobačkom okrugu nezaposlene žene najugroženije

Znatnom porastu tih dela doprineo je veći broj faktora, onih očiglednih, ali i manje vidljivih. U svakom slučaju, radi se o brojkama koje upozoravaju.

– Ta statistika ne znači da je povećano nasilje u porodici. Porast broja je sasvim sigurno i rezultat podizanja svesti naših građana o nedopustivosti nasilja u porodici i njihovoj informisanosti da je to pre svega zakonom inkriminisano ponašanje – kaže za „Dnevnik” šefica Grupe za suzbijanje maloletničke delinkvencije i koordinator za slučajeve nasilja u porodici u novosadskoj Policijskoj upravi Daliborka Vojvodić Tomović.

Ona podseća na to da je u februaru prošle godine stupio na snagu novi Zakon o javnom redu i miru, koji kao prekršaj u toj oblasti prepoznaje samo događaje u vezi s nasiljem u porodici koji su se desili na javnom mestu ili one koji su bili dostupni „pogledu i čujnosti trećeg lica s javnog mesta”. Po novim rešenjima, određeni broj slučajeva nasilja u porodici, koji su u prethodnom periodu kvalifikovani kao prekršaj, sada se pravno ocenjuju kao krivična dela.

Novina je i da je od 1. juna ove godine, kada je stupio na snagu novi Zakon o sprečavanju nasilja u porodici, značajno promenjena uloga policije, koja je tim aktom dobila nova ovlašćenja.

Naša sagovornica naglašava da su od početka njegove primene nadležni policijski službenici PU Novi Sad ukupno izrekli 355 hitnih mera, od kojih su hitnu meru privremenog udaljenja učinioca iz stana izrekli 131 put, a hitnu meru privremene zabrane učiniocu da kontaktira sa žrtvom i prilazi joj u 224 slučaja. U istom periodu 21 hitna mera je prekršena, pa su u takvim slučajevim lica zadržana iza brave, odlukom Prekršajnog suda.

Policija ima obavezujuće postupanje po prijavama nasilja u porodici. Policijski službenici prilikom svake dojave nasilja u porodici obavezno proveravaju da li prijavljena osoba poseduje oružje, izlaze na lice mesta s ciljem da prekinu nasilje i spreče njegovu eskalaciju, razdvoje žrtvu od učinioca nasilja u porodici i da obezbede pružanje zdravstvene pomoći ako je ona potrebna. Takođe imaju obavezu da prikupe sva potrebna obaveštenja u vezi s prijavljenim događajem nasilja u porodici, obezbede tragove i dokaze krivičnog dela.

Nezavisno od toga da li u prijavljenom slučaju nasilja u porodici ili porodičnom sukobu ima elemenata krivičnog dela ili ne, nadležni policijski službenik primenjuje Zakon o sprečavanju nasilja u porodici, odnosno procenjuje da li postoji rizik od neposredne opasnosti od nasilja u porodici. U tom smislu, kada utvrdi postojanje takvog rizika, može izreći jednu ili obe hitne mere: meru privremenog udaljenja učinioca iz stana i meru privremene zabrane učiniocu da kontaktira sa žrtvom i prilazi joj.        – Nasilje u porodici je kompleksan društveni problem, koji zahteva ozbiljan multisektorski pristup da bi se reagovalo na pravi način – napominje Daliborka Vojvodić Tomović. – Veoma je važno da se nasilje prijavi, a važno je i napomenuti da ta je može podneti poznato lice ali i nepoznata osoba. Dakle, policija ima obavezujuće postupanje po svim prijavama nasilja u porodici. Hitna mera koju je izrekao nadležni policijski službenik traje 48 časova i pripadnici MUP-a dužni su da hitnu meru dostave nadležnom javnom tužilaštvu bez odlaganja jer je ono u obavezi da Osnovnom sudu podnese predlog o produženju hitne mere u roku od 24 časa. Taj sud je u obavezi da u roku od 24 časa donese odluku o produženju hitnih mera i može ih produžiti još 30 dana. U slučaju da izvršilac prekrši hitne mere izrečene od policije ili produžene od suda, u skladu sa Zakonom o sprečavanju nasilja u porodici, izriče mu se kazna zatvora u trajanju do 60 dana za kršenje izrečene ili produžene hitne mere.

Hitne mere izriču se ne samo u situaciji kad postoji krivično delo već i onda kad postoji prijavljeno nasilje u porodici ili neki porodični sukob, koji ne mora da bude kvalifikovan ni kao krivično delo, niti kao prekršaj. Zakon se sada odnosi upravo i na one slučajeve za koje je policija u prethodnom periodu na neki način imala „vezane ruke”, dok je sada preduzmenje konkretnih radnji omogućeno pomenutim hitnim merama.

– Dakle, sada su nam otvorene mogućnosti za mnogo efikasnije reagovanje. Takođe, važno je naglasiti da, po novom Zakonu, kršenje hitnih mera predstavlja prekršaj, zbog kojeg se odmah u skraćenom postupku ide u zatvor po odluci Prekršajnog suda suda, u trajanju do 60 dana – naglašava Daliborka Vojvodić Tomović.

M. Vujačić

Žrtve odustaju od prijave

Daliborka Vojvodić Tomović dodaje da je, u skladu sa Zakonom o sprečavanju nasilja u porodici, za područje OJT-a u Novom Sadu formirana Grupa za koordinaciju i saradnju koju čine predstavnici policije, Tužilaštva i Centra za socijalni rad, a koja razmatra sve prijavljene slučajeve iz te oblasti i donosi plan zaštite za žrtve nasilja u porodici. Sastaje se najmanje dva puta mesečno.

– Problem je što žrtve krivičnih dela često odustaju od intervencije policije, podnošenja krivične prijave ili svedočenja o događaju u Tužilaštvu ili sudu, onemogućavajući na taj način efikasno procesuiranje lica osumnjičenih za nasilje u porodici – napominje naša sagovornica.

Preovladava psihička tortura

Na području novosadske Policijske uprave, prva dva meseca od primene novog Zakona o nasilju u porodici preovladava psihičko nasilje, praćeno ozbiljnom pretnjom, a potom fizičko maltretiranje, u stanu, odnosno porodičnoj kući. Najviše žrtava je iz kategorije nezaposlenih lica.

U julu su osumnjičeni u 86 odsto slučajeva bili muškarci. Recidiv osumnjičenih je ovog meseca bio prisutan u petini slučajeva, s tim što se on odnosi na osobe koje su uz to delo imale za sobom i druga s elementima nasilja.

Statistika dalje govori da je od 12 opština u južnoj Bačkoj, više od polovine dela počinjeno u gradu Novom Sadu.