Omaž Milanu Konjoviću

Autorka filma Snežana Subić kroz razgovore snimljene 1992. sa izuzetnim poznavaocima Konjovićevog dela, Katarinom Ambrozić, kustosem Narodnog muzeja u Beogradu i Irmom Lang, dugogodišnjom upravnicom njegove galerije u Somboru, ali i kroz susret sa samim umetnikom, predstavila je njegovo izuzetno umetničko stvaralaštvo.

Slikar Milan Konjović (Sombor, 28. januar 1898 – Sombor, 20. oktobar 1993) u osamdeset godina dugoj umetničkoj karijeri stvorio je impozantan opus sa oko 6 hiljada radova - ulja, pastela, akvarela, tempera, crteža, tapiserija, pozorišnih scenografija, skica za kostime, vitraža, mozaika, grafika. Priredio je više od 300 samostalnih izložbi, a njegova dela učestvovala su i na 700 grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu.

U Spomen - zbirci Pavla Beljanskog je osam Konjovićevih dela iz međuratnog i perioda neposredo posle Drugog svetskog rata, od kojih je sedam u stalnoj postavci. Nakon smrti kolekcionara 1965. Konjović je Spomen-zbirci poklonio sliku “Bačka” sa posvetom „Slava P. Beljanskom 17. 7. 1965.”, koja je uvrštena u Likovnu zbirku Dokumentarnog fonda i izlagana u postavci Memorijala umetnika.

- Među autorima zastupljenim u Spomen – zbirci, Milan Konjović zauzima posebno mesto, ne samo kao dugogodišnji prijatelj i saradnik Pavla Beljanskog – kaže Milana Kvas, v.d. upravnika Spomen-zbirke Pavla Beljanskog. - Zahvaljujući Konjoviću 1945. kolekcija Pavla Beljanskog prvi put je predstavljena javnosti na izložbi u Gradskom muzeju u Somboru u kome je on tada bio upravnik. Beljanski je tada prvi put imao priliku da i sam sagleda svoju kolekciju u jednom galerijskom prostoru što je bilo izuzetno bitno. Sve do 1952. kolekcija je bila tamo izložena, zatim je preseljena u Muzej grada Beograda, da bi Beljanski 1957. posebnim darovnim ugovorom zbirku zaveštao srpskom narodu, a 1961. Spomen zbirka je otvorena za javnost.

Po rečima Milane Kvas legat Beljanskog je na neki način bio uzor i Konjoviću koji je svoje slike poklonio rodnom Somboru za galeriju koja od 1966. nosi njegovo ime i u kojoj se čuva više od hiljadu dela ovog umetnika. Ideja Spomen zbirke je da se prilikom obeležavanja ovako značajnih godišnjica poveže sa drugim legatima kako bi se na pravi način predstavilo delo koje je značajno za nacionalnu istoriju umetnosti pa će tako sada biti uspostavljena saradnja sa Galerijom “Milan Konjović” iz Sombora. Oba legata čuvaju bogatu arhivsku građu i dokumentarni materijal koji će kroz različite programe biti takođe predstavljen u ovoj jubilarnoj godini.

Upravnica galerije u Somboru Milena Rackov Kovačić najavljuje i programe kojima će Sombor obeležiti jubilej svog slavnog sugrađanina. Za dan grada, 17. februar, kada je Sombor dobio titulu slobodnog kraljevskog grada planirano je otvaranje postavke na kojoj će biti predstavljeno 16 slika i 16 crteža nastalih na samom početku umetnikove karijere od 1913, kada njegova biografija postaje slikarska, do 1916. Na narednoj izložbi u Somboru u ovoj jubilarnoj godini bili bi predstavljeni do sada neizlagani Konjovićevi akvareli i tempere.

Kao završnica programa predviđenih za obeležavanje Konjovićevog jubileja u Spomen - zbirci Pavla Beljanskog tokom novembra i decembra biće priređena velika, na neki način, retrospektivna izložba njegovog svaralaštva na kojoj će biti predstavljena dela iz novosadskih kolekcija. Na ovaj način Spomen –zbirka želi da skrene pažnju na jedan deo Konjovićevog opusa, da se poveže sa drugim muzejima i ustanovama kako bi publici približili kompleksno delo ovog velikog umetnika, sve stvaralačke faze u umetnosti koja je obeležila gotovo čitav 20. vek. Njegova dela se nalaze u fondovima Galerije Matice srpske, Muzeja Vojvodine, Muzeja savremene umetnosti Vojvodine, Ateljea 61, kao i u vlasništvu Gradske kuće i Pokrajinske vlade.

N. Popov