Reindustrijalizacija je bajka, stiglo je digitalno doba

Slično je i pričom o reindustrijalizaciji, koja podrazumeva otvaranje silnih fabrika po uzoru na one iz starih dobrih vremena. Nove tehnologije, industrija 4.0, to jest četvrta industrijska revolucija, svakako je ključno bojno polje na kojem će se voditi bitka za ekonomski razvoj svake države u budućnosti, a kako sada stvari stoje, mi baš i nismo zauzeli neku posebno dobru startnu poziciju.

Ministar finansija Dušan Vujović poručio je da treba da se fokusiramo na oblasti koje će u budućnosti imati neverovatnu stopu rasta i da podržimo stvari iz oblasti digitalne ekonomije. Naglasio je da ne treba da se vraćamo u prošlost i zanosimo idejom da je udeo industrije u BDP-u potrebno povećati na 60 odsto.

– Svi se vraćaju u prošlost i kažu da treba da podignemo industriju na 60 posto BDP-a – izjavio je Vujović na prvom „Busineš Lunć”-u u organizaciji AFA ženske mreže. – Da ta industrija ne može da se vrati na 60 odsto je više nego očigledno, po tehnologiji, po organizaciji i po konkurentnosti.

U vodećim zemljama sveta, koje su industrijski giganti, poput Kine, SAD, regiona Zapadne Evrope, učešće industrije u BDP-u je, po njegovim rečima, svega 20 do 30 odsto.

– To znači da najveći industrijski giganti nisu ni blizu te cifre koju mi imamo u glavi kao ideju – izjavio je ministar.

Kako je kazao, kvalitetne vredne savremene usluge su te koje imaju vodeću ulogu u BDP-u.

– To nisu pravnici koji obmanjuju klijente, već pravnici, inženjeri, doktori i ostali koju pružaju najvažnije usluge – poručio je Vujović.

Prva industrijska revolucija nastala je u 18. veku kao posledica korišćenja vodene pare i uglja. Razlog druge industrijske revolucije bila je električna energija. Donela je masovnu proizvodnju i motor s unutrašnjim sagorevanjem. Treću industrijsku revoluciju prouzrokovala je digitalizacija, informacione tehnologije (IT) i automatizacija proizvodnje.

IoT (Internet if Things) rezultirao je četvrtom industrijskom revolucijom. Nemačka je, kao jedna od najindustrijalizovanijih zemalja, vodeća na tom području. Nemačka vlada je inicijativu industrije 4.0 proglasila kao ključnu za dalji razvoj industrije. Ta inicijativa je vrlo zanimljiva jer to je prva industrijska revolucija koja je planirana unapred.

Suština industrije 4.0 je u novom pristupu – umrežavanje pametnih digitalnih uređaja s proizvodima, mašinama, alatima, robotima i ljudima... Roboti i ljudi postaju ravnopravni partneri, s tim što roboti sada u umreženoj fabrici imaju veći stepen veštačke inteligencije i mogu komunicirati preko pametnih uređaja s mašinama i radnicima. Sve je povezano sa svim, mašine komuniciraju s poluproizvodima, a pojedini delovi mašina međusobno.

Cilj industrije 4.0 su pametne fabrike, koje su prilagodljive i koje efikasno integrišu klijente i poslovne partnere u jedinstveni proces da bi se povećala produktivnost i efikasnost i time obezbedila konkurentnost na globalnom tržištu.

Prelazak na digitalnu platformu funkcionisanja kompletne privrede nije jeftin. Neke procene govore da će EU će do 2030. u industriju 4.0 investirati 350 milijardi evra.

D.Urošević