Komšije pouzdani svedoci protiv lažnih bolesnika

Drugim rečima, poslodavci mogu zakonski da angažuju privatne detektive da provere radnika koji je na bolovanju.

Zakon o izmenama i dopunama Zakona o detektivskoj delatnosti, koji su poslanici Skupštine Srbije usvojili 9.novembra i koji je već stupio na snagu, je u članu 10. omogućio privatnim istražiteljima i da , izemđu ostalog, obrađuju kandidate za zapošljavanje – i to one podatke za čije prikupljanje je ovlašćen poslodavac uz pismeni pristanak kandidata , kao i za proveru povreda radnih obaveza ili radne discipline. U praksi to znači da poslodavac ima pravo da angažuje privatnog detektiva da proveri biografiju kandidata- tačnost takovanog si-vija koji konkuriše na neko radno mesto , ali samo ukoliko taj kandidat da pristanak. Reč je o podacima o stručnoj spremi, kretanju u karijeri  koje navodi u biografiji, ali i o eventualnom postojanju krivičnih dela ,   kako bi se pomoglo sektoru ljudskih resursa u privatnoj kompaniji. Kandidat ima pravo da uskrati dozvolu za proveru njegove biografije, a onda je na poslodavcu da odluči o njegovom učešću na konkursu za radno mestu.

Poslodavac koji raspisuje konkurs za novim radnicima ima obavezu da upozori svakog kandidata da će možda biti podvrgnut detektivskoj proveri ukoliko želi da zasnuje radni odnos. Nakon toga, predstavnici firme biografije kandidata daju detektivima da obrađuju podatke. Detektivi dobijaju pismeno ovlašćenje od preduzeća koje ih angažuje, kao i ugovor u kojem je precizirano zašto baš oni rade takvu proveru.

Takođe, poslodavac može dati privatnom detektivu da proveri radnike koji je često na bolovanju,  s obzirom da  Zakonom o radu lažna bolovanja spadaju u povredu radnih obaveza i radne discipline. Pri tom, privatni detektivi nemaju niti će imati pravo na uvid u medicinsku dokumentaciju radnika , pa samim neće moći da ocenjuju da li je on zaista bolestan ili nije, ali će sud o opravdanosti odsustva na poslu donositi na osnovu ličnih zapažanja koje će preneti gazdi. Ukoliko, pak, žele da provere da li je radanik na lažnom bolovanju, detektivi moraju da podnesu zahtev nadležnoj državnoj instituciji , koja može ali i ne mora da odobri uvid u lekarsku dokumentaciju koja je strogo zaštićena.

Sekretar Udruženja detektiva Srbija i direktor detektivske agencije “Protekta” Ratko Jolić objašnjava da ukoliko ih neki poslodavac angažuje oni će raditi ne krešeći zakon .

Nakon podatka Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje da je oko 11 odsto zaposlenih prošle godine bilo na bolovanju iz potpuno neopravdanih razloga, Ministarstvo zdravlja je od početka godine započelo rigorozniju kontrolu  otvaranja bolovanja zbog dijagnoza na koje se zdravi ljudi najčešće “izvlače” , a to su depresija, stres na poslu, bolovi u leđima, vrtoglavica. Od januara do oktobra prošle godine pokrenuta su 1.322 posutpka kontrole privremene sprečnosti za rad – na zahtev poslodavca 708, a matične filijale RFZO 445 slučaja.

- Pre svega, mi smo licencirana detektivska agencija i nama je primarna stvar primena zakona. Naše poslovne metode ne krše zakon. Možemo da obavimo razgovor sa komšijama, prijateljima , odemo na adresu na kojoj živi radnik ... Detektiv nema pravo uvida u medicinsku dokumentaciju i to ćemo poštovati – objasnio je Jolić.

Radnici koji su na bolovanju , a za čiju proveru njihove gazde angažuju privatne detektive, moraće ubuduće da vode računa  kako se ponašaju i gde se kreću,ako i da kada su na bolovanju ne rade na njivi ili po dvorištu.  Jer, privatni detektivi, po rečima Jolića  će izlaziti na teren odnosno odlaziti da vide gde radnik živi, obilaziti komšiluk i pri tome se uredno predstavljati. Kao dokaz privatni detektivi imaju legitimaciju i to im je identifikacija i dokaz da samo rade svoj posao.

- Pitam komšiluk gde radnik radi, zašto onda nije na poslu. Ako je taj čovek na njivi zapravo i ja ga vidim dovoljan je dokaz da sam ga ja video, ne moram da ga fotografišem- rekao je Jolić.

LJ. Malešević