Beljansku baru vredi čuvati

Lokalna samouprava je dosta uradila da bi se očuvao zaštićeni park prirode i učinio dostupnijim za posetioce. Izgrađena je staza oko bare u dužini od 4,2 kilometra kojom se može pešačiti i voziti bicikl. Lane su zbog neodgovornog ponašanja pojedinaca postavljeni na dva kraja stubovi, na nekim mestima iskopani su i rovovi da bi se onemogućila vožnja automobilima i traktorima.

- Bilo je na više mesta rupa na putu pa smo sa mesnom zajednicom i JP „Vode Vojvodine” obezbedili područje da se po parku prirode ne može ići motornim vozilima -kaže predsednik Saveta Beljanska bara Ilija Gazebov. - Smatramo da park treće kategorije treba iskoristiti radi unapređenja eko i etno turizma. Već na prvom sastanku Saveta za poljoprivredu organizovaćemo predavanje na temu proizvodnje zdrave hrane i ukazati ratarima na to da je takva  proizvodnja višestruko isplativa u odnosu na konvencionalnu. Uvereni smo da biser prirode treba da povežemo, između ostalog i sa proizvodnjom zdrave hrane.

Beljansku baru čini flora od više od 80 retkih i ugroženih biljnih vrsta, poput barske paprati, močvarne koprive, mešinka, panonskog zvezdana …Riblji fond ima 23 vrste ribe iz osam familija, a najbrojnije su iz porodice šarana, prisutan je zlatni karaš, čikov, balavac, štuka, crnooka deverika, bucov, smuđ.  Zabeleženo je i prisustvo  sedam vrsta vodozemaca i dve vrste gmizavaca. Značajno je prisustvo kolonije čapplji,pogotovo mrke čaplje, patke njorke. Na istraženom prostoru registrovana je čak 131 vrsta ptica od kojih su mnoge značajne za zaštitu u nacionalnim i međunarodnim razmerama.

-Zbog toga prirodno dobro treba staviti i u službu ekologije, povezati se i sa ekološkim udruženjima, ali i botaničarima i ljubiteljima ptica, pa da i oni svojim projektima i aktivnostima doprinesu na afirmaciji Beljanske bare, i unaprede opstanak flore i faune – navodi Gazebov. - Sve to onda treba povezati i manifestacijama koje dovode veliki broj posetilaca u Srbobran i Turiju. Park prirode treba povezati i sa blizinom Velikog bačkog kanala, Krivajom i salašima - naglašava Gazebov.

Kada je Beljanska bara 2013. godine proglašena za Park prirode treće kategorije, spominje Gazebov, otvorena je Eko učionica kod ulivanja Beljanske bare u Veliki bački kanal.

- Eko učionica se za sada koristi za edukaciju dece uglavnom iz okolnih mesta, mada dolaze i organizovane grupe posetilaca. Te posete ulivaju nam nadu da je naša vizija kako upravljati prirodnim dobrom ostvariva, s tim što treba raditi i na marketingu, ali još snažnije ukazivati domaćem stanovništvu da čuvaju okruženje Parka prirode - naglašava Gazebov i skreće pažnju na još jedan detalj, da je Beljanska bara nazvana po familiji Beljanski, koji su imali salaše oko bare.

Zorka Delić