Zaštita autora produžena sa 50 na 70 godina

– Kroz izmene Zakona o autorskim i srodnim pravima, glumci u Srbiji su prvi put dobili pravo na naknadu od emitera za prikazivanja njihovih dela, na – Preciznije su uređena pitanja zaštite softvera, što je doprinos programerima i ljudima koji se bave pravljenjem video-igara, glumci prvi put u istoriji intelektualne svojine dobijaju prava na naknadu i od televizija i od kablovskih reemitera, pa i od onih koji javno saopštavaju njihove interpretacije.

On ukazuje na to da se taj zakon dotiče brojnih ekonomskih interesa autora, ali i onih koji iskorišćavaju tuđa autorska dela, i da je sada usklađen s osam od deset evropskih direktiva.

– To nije samo zbog EU, na prvom mestu gledamo interese naših ljudi: prihvatajući evropske principe, stvaramo bolji okvir za naše nosioce prava – kazao je Marić, i dodao da je svet povezan i stvarajući ovde prava kakva važe u EU, postajemo interesantniji strancima.

Skupština Srbije izmenila je i Zakon o patentima, a Marić je objasnio da se izmene tiču samo pronalazaka koji su nastali u radnom odnosu, i to „tako da se uspostavi balans između interesa poslodavca, i interesa autora tog pronalaska”.

– S jedne strane je zaposleni, koji je kreativan pa je pronašao pronalazak, a s druge strane poslodavac, koji je uložio sredstva – materijale, novac, vreme u stvaranju pronalaska, a naš zakonodavac sada uspostavlja pravičan balans da se strane dogovore o načinu kako će taj pronalazak biti zaštićen, a ako dogovor ne bude postignut, onda se interesi poslodavca moraju štititi na odgovarajući način – naveo je Marić.

– Ostali su nam izuzetno važan Zakon o žigovima, i da potvrdimo međunarodni ugovor – Marakeški sporazum o ograničenju autorskog prava u korist slepih i slabovidih lica – kazao je Marić, i istakao da zaštita intelektualne svojine nije sama sebi svrha, ona na kraju mora da donese bolji životni standard, kvalitetniji život ljudi koji žive od kreativnog rada.

Dodao je da se tako izbegava da poslodavac ima sumnju „da će ga svaki zaposleni blokirati u mogućnosti da štiti pronalazak patentom i da ga ekonomski iskorišćava”.

Srbija je promenila i Zakon o zaštiti topografije poluprovodničkih proizvoda, koji reguliše zaštitu prava kreatora mikročipova i procesora za hardvere i televizore.

– Oni moraju da budu zaštićeni kada dođu u Srbiju – rekao je Marić, i naveo da taj zakon „možda nije od suštinskog značaja za našu privredu jer zaista nemamo nijednu prijavu u ovom trenutku, ali je važan zbog dolaska stranih investitora”. – Izmenama pomenuta tri zakona polako se ispunjavaju uslovi za zatvaranje poglavlja 7 u pregovorima s EU koje je otvoreno polovinom 2017. godine.

E. D. N.