Lopovi pljačkaju muzeje, ali od starina sve slabija zarada

Optužni predlog protiv njega sudu je podnelo Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu, koje u ovom slučaju nastavlja istragu, jer je, kako se navodi u krivičnoj prijavi Službe za borbu protiv organizovanog kriminala (SBPOK), tokom jula i avgusta 2019. godine nestao čak 41 predmet.

Da su iz Muzeja nestali predmeti iz Zbirke metala i nakita, vrednosti 300.000 evra, javnost je saznala sredinom februara ove godine na onlajn konferenciji povodom sto dana Maje Gojković na čelu  Ministarstva kulture i informisanja. Radi se o krađi predmeti iz 14., 17., 19. i početka 20. veka.

- Šteta, po proceni zaposlenih Muzeja, iznosi 300.000 evra, ali je, zapravo, mnogo veća, jer ti zlatni predmeti i nakit pripadali su nekada našim dinastijama, pre svega dinastiji Oberenović - kazala je Maja Gojković.

Krađe iz muzeja širom sveta nisu retkost, pa ni Srbija nije izuzeta u toj oblasti kriminala. Nekoliko muzeja kod nas bilo je proteklih godina na meti lopova, a pre ove, poslednja je bila početkom septembra 2018. godine u Beogradu.

Naime, policija je privela pet osumnjičenih za sečenje i odnošenje delova lokomotive iz depoa Železničkog muzeja, najstarije u zbirci tog muzeja, koja je krajem 19. veka radila na izgradnji Sueckog kanala. Pošto su je lopovi isekli i odneli u delovima, čak i kada bi je nadležni pronašli, bilo bi je nemoguće popraviti i mogla bi samo u staro gvožđe.

Depo je dva meseca bio bez obezbeđenja. Od 16 osumnjičenih, policija je privela petoricu.

Muzejski eksponati bili su i ranije na meti lopova. Tako su pripadnici MUP-a policije u Beogradu 17. januara 2017. rasvetlili tešku krađu iz Muzeja istorije Jugoslavije krajem 2016. i uhapsili čoveka koji je kao radnik obezbeđenja muzeja bio zadužen upravo za čuvanje eksponata izloženih u okviru zbirke „Pokloni i lični predmeti Josipa Broza Tita”.

Sumnja se da je krađe izvodio u više navrata, u toku svojih redovnih smena, tako što je podesne predmete, koje je sam pravio, zavlačio u izložbene vitrine da bi privukao eksponate, stavljao ih u yep i po završetku smene iznosio iz muzeja.

Među slučajevima koji se pamte kod nas je i pljačka Gradskog muzeja u Novom Sadu 2006, kada su odnete četiri slike čija se vrednost merila milionima evra. Pljačkaši su upali u zgradu, vezali zaposlene i odneli „Portret starca s krzenom kapom”, pripisan Rembrantu (u čiju su autentičnost neki stručnjaci sumnjali, jer te slike nema ni u jednom registru Rembrantovih slika), „Seneku”, koji je takođe po mnogima sumnjivo pripisan Rubensu, „Pejzaž s pecarošem” Pjera Frančeska Mole i „Glavu Hrista”, delo nepoznatog holandskog ili nemačkog autora iz 16. veka.

Policija je sliku „Portret starca s krznenom kapom” u prvoj polovini marta 2013. godine pronašla u okolini Sremske Mitrovice, a dva dana kasnije je vraćena Zbirci strane umetnosti Muzeja grada Novog Sada.

Na taj način ukrao je broševe i igle za kravate od plemenitih metala, ukrašene dragim kamenjem, kovani novac iz rimskog perioda i druge lične stvari Josipa Broza i poklone stranih državnika. Te predmete, koji predstavljaju kulturno i istorijsko dobro, osumnjičeni je prodao u više zlatara na području Beograda i tako sebi pribavio više od dva miliona dinara. Deo ukradenih predmeta policija je pronašla i vratila Muzeju.

Jedna od najvećih krađa u Srbiji desila se u Narodnom muzeju 1996. godine, kada je ukradena slika „Kupačica” Ogista Renoara. Pronađena je nakon samo nekoliko meseci, pa ponovo izložena.

U Muzeju savremene umetnosti prisećaju se da je iz parka odnet deo skulpture, koji je vraćen nakon nekoliko dana. Kažu da je za sigurnost eksponata najvažnije dobro obezbeđenje.

U muzeju postoji savremen sistem zaštite eksponata i svi eksponati su osigurani, takođe, postoje kamere, obezbeđenje, i muzejsko i privatno, koje radi 24 časa, tako da su svi eksponati zaštićeni, predočili su iz Muzeja savremene umetnosti. Tada su tvrdili da se potencijalni lopovi najčešće ustreme na eksponate malih formata, jer su laki za iznošenje.

Takođe, slike su naročito poželjne na crnom tržištu umetničkih dela. U prilog tome govore i upozorenja UNESKO-a, po kojima je ilegalna trgovina umetninama godinama u vrhu po profitu koji ostvaruje. Srbija je glavna baza za bande koje se bave krađom umetnina, a dela se obično sklanjaju u Makedoniju, Crnu Goru i na Kosovo.

Umetnička dela u podzemlju ne ispunjavaju svoju estetsku funkciju, ali se koriste kao sredstvo plaćanja prilikom kupovine oružja, droge i u trgovini ljudima.

Krađe umetničkih dela iz muzeja, privatnih zbirki i porodičnih kolekcija su se širom sveta pretvorile u unosan posao, a ilegalna trgovina umetninama i arheološkim nalazima je, kako tvrdi UNESKO, druga na svetu po profitu koji se ostvaruje, odmah iza trgovine drogom. Međutim, podaci iz oblasti umetničkog kriminala kažu da se od svih tih krađa razjasni samo 20 do 30 odsto, dok su liste neotkrivenih falsifikata ili ukradenih dela kojima se nikada nije ušlo u trag izuzetno dugačke.

U Srbiji je, praktično, nemoguće prodati ukradenu sliku, a i na Zapadu kolekcionari su izgubili interesovanje za dela koja ne smeju nikom da pokažu, smatraju upućeni u trgovinu umetninama. To najbolje dokazuje krađa 15 slika Paje Jovanovića s izložbe u Aranđelovcu. Slike su ukradene 2001. i nisu stigle dalje od okoline Aranđelovca, gde su, umotane u peškir i najlon, pronađene posle tri godine. Njihova kataloška vrednost tada je bila 750.000 evra, tržišna je procenjena na 11 miliona dinara, ali kradljivci od te pljačke nisu zaradili ništa.

Mermerna skulptura „Portret devojčice”, delo vajara Antuna Augustinčića, zaplenjena je u septembru 2008. na graničnom prelazu Batrovci prilikom iznošenja iz Srbije. Njena preliminarna vrednost iznosila je do nekoliko stotina hiljada evra.

D. Nikolić

M. Bozokin