Muzika je strast iskazana kroz emocije

Velika ljubav pretočena je u muzičke zvuke, a jedinstvenost njegovog stila ogleda se u činjenici da samostalno radi na svojim pesmama, eksperimentišući ritmom i zvukom, sve dok ne kreira melodiju koja dotiče i ona najtvrđa srca. U jednom momentu sve napušta, pod pritiskom brojnih faktora tadašnjeg društva, okolnosti, boravka u Parizu i Banskoj Bistrici, ali nakon duže pauze, zbog obećanja datog ljudima koje voli, snimio je u maju ove godine pesmu „Srebrne kiše”, koja se zavrtela na radio stanicama u regionu dok je premijerno emitovanje nove pesme, uz retrospektivu starih hitova bilo na Radio „Novom Sadu”, u emisiji „Saletanje”. 

- U januaru, za svoj rođendan sam obećao sestriću, ocu i kumkeli da ću realizovati jedan od svojih  30-ak demo snimaka koji su oni tada čuli, a kum nije dugme i u maju sam snimio pesmu „Srebrne kiše”, priča za „Dnevnik” Stanislav Simičić zvani Kemsi. – Radio sam muziku, tekst i aranžman, pa sam na kraju morao da radim i produkciju, uz pomoć Dragana Panjka iz studija „Revolver”. Pesma „Srebne Kiše“ ima prizvuke regea i to je nešto skroz drugačije od onog na čemu sam do sada radio. Moram da priznam da je to bio preveliki zalogaj za mene, ali nisam odustao. Stalno mi se motalo u glavi da se obećanje mora ispuniti, a po reakcijama slušalaca bih rekao da sam napravio lepu, kvalitetnu i rado slušanu  pesmu.

Kako kaže, u toku snimanja se malo eskeprerimentisalo sa zvucima, lutalo i osluškivalo šta sve može da dočara pravu emociju nota i reči. U vrtlogu uzburkanih ideja, tema u stvari počinje da dobija dva pravca - tako nastaje druga pesma „Kula od peska”, koja je mešavina pop žanra, sa dominacijom senzualnog saksofona.

- Muzika je strast iskazana kroz emocije reči napisane srcem – objašnjava diyej Sale, za velike i male, kako su ga nekada najavljivali tokom nastupa. - Pesme imaju dosta toga zajedničkog, iako ima doze različitosti poput teksta, melodijske linije, instrumental solo deonice – objašnjava nam naš sagovornik. – Mislim da su pesme pravo letnje osveženje i nadam se da će se ljudima dopasti i da će osetiti čaroliju zvuka, dok pijuckaju koktel na plaži Štanda ili Ade. To je mali poklon od mene za dobro letnje raspoloženje.

Dokaz njegove domišljate svestranosti datira još iz 1996. godine, kada se pojavljuju prvi demo snimci, a 1999. godine izlazi album „Bez tebe ne mogu”, u produkciji PGP RTS-a. Ono što je važno istaći je da su svih deset pesama stilski drugačije, a kako su tadašnje novine pisale: „pesme sa pozivom na ples”.

- Album  je dosta promovisan, ali u neka  čudna vremena, kada je došlo bombardovanje, 5. oktobar i dalji događaji koji su usledili, ali je to moj ponos, jer predstavlja ono što sam ja – kaže Stanislav, otkrivši nam da su mu dosadašnje iskustvo i ogromna podrška kolega dali vetar u leđa da se oproba i kao producent, te će na njegovom drugom albumu, jednog dana sigurno sve biti produkcijski mnogo bolje. – Posle objavljivanja albuma sam dobio poziv od Baneta Krstića da zajedno otpevamo pesmu „Šampanjac” što sam rado učinio zajedno sa Milanom Muminom, Kebrom i Čombetom iz grupe „Amajlija”. Tokom svoje karijere sarađivao sam sa dosta umetnika, a jedan od najznačajnih projekata koji su ostavili traga u svetu muzike, ali i mom srcu je učešće na američkom projektu „International Njorld Peace Project”. Bio sam jedini učesnik iz SFRJ među autorima iz mnogobrojnih zemalja iz celog sveta. Tako sam u saradnji sa Aleksandrom Banjcem – (aranžman), Ivanom Firčijem (bubnjevi), Jelena Frajla prateći vokal, snimio pesmu „Tračak nade” („Ray of Hope”) 2009. godine, koja je i objavljena u Americi. 

Prerana smrt majke Stanislava Simičića je mnogo pogodila, te je svoju tugu i svaku suzu pretočio u bujicu reči, iskazavši joj na taj način svu ljubav i poštovanje koje je imao prema njoj. Posvećuje joj baladu „Miš You - Moja Mila”, dajući joj neizbrisiv trag večnosti, utisnut u kompilaciji američkog „International Project - After The Rain”.

Ivana Bakmaz

Foto: privatna arhiva

U Parizu kao diyej

O svom životu Stanislav Simičić zvani Kemsi ima mnogo toga da kaže što nažalost ne može da stane u štampane okvire jednih dnevnih novina. Ali ono što je od svega ostalo urezano tokom našeg razgovora je činjenica da je u jednom trenutku pomislio da se više nikada neće baviti muzikom i da je njegova strast ugašena. Počeo je da briše fan stranice i društvene mreže, ali muzika jednostavno nije htela da odustane od njega. Taklo je stigao do producenta Paskal Bakstera, te su zajedno snimili jednu  pesmu u studiju u Parizu, nakon čega ostaje tamo da živi narednih pet godina. Između ostalog, radio je i kao diyej u nekoliko tamošnjih noćnih klubova. Na poziv dirigenta „NS Bras” orkestra Fedora Vrtačnika u Beogradu stvaraju pesmu „‘U mraku čitam ti ime”, u kojoj je gost na gitari Ranđa iz „Nevernih Beba”. Pesma nije nikada objavljena ali spremna je da bude uvrštena u njegov drugi studijski album.

Remiks albuma iz devedesetih

Po Kemsijevim rečima, njegov plan je da uradi jednu rok ili još bolje pop rok baladu, ali bi bilo zanimljivo napraviti je po uzoru na muzički stil koji je vladao 80-ih godina. To je muzika njegovog detinjstva. Zatim remiks albuma iz 1999. godine koji to zaslužuje, jer tako želi da objedini sve neobjavljenje pesme. - Uz to bih dodao i nekoliko novih. Ima tu još interesantnih planova, ali sve u svoje vreme - kaže Stanislav Simičić, čiji rad možete pratiti na Jutjub kanalu https://njnjnj.youtube.com/user/Kemsy01.