GENETIKA I INTELIGENCIJA Zašto majka igra ključnu ulogu u razvoju mozga

Ova genetska asimetrija zasniva se na ulozi hromozoma. Dakle, iako inteligencija ima genetsku osnovu, čini se da presudnu ulogu imaju geni koje dete nasleđuje od majke.

Još 1984. godine, Univerzitet u Kembridžu sproveo je studiju koja je ukazala na to da se geni odgovorni za intelektualne sposobnosti prenose preko majčine linije. 

U narednim decenijama, slične studije podržale su ovu teoriju. Žene, za razliku od muškaraca, poseduju dva X hromozoma, što povećava verovatnoću da će deca naslediti gene povezane s inteligencijom upravo od njih.

Ova teorija temelji se i na konceptu "utisnutih gena" genetskih jedinica koje se ponašaju različito zavisno od toga da li potiču od oca ili majke. Biolozi su pokazali da geni koji potiču iz ženskog tela imaju značajniji uticaj na razvoj regija mozga koje su odgovorne za kognitivne funkcije.

U okviru istraživanja analizirani su biohemijski i genetski faktori prisutni u mozgu, a zaključak je bio da geni majke igraju ključnu ulogu u formiranju struktura mozga povezanih s razmišljanjem, analizom i rešavanjem problema. Takođe, majčina emocionalna povezanost s detetom može dodatno stimulisati njegov intelektualni razvoj, jer podrška i nežnost podstiču radoznalost i sposobnost snalaženja.

Dodatni faktori koji utiču na razvoj inteligencije
Važno je naglasiti da pored genetike, značajnu ulogu u razvoju inteligencije imaju i faktori iz okoline. U nastavku su navedeni neki od ključnih:

Obrazovanje: Nivo i kvalitet obrazovanja mogu značajno uticati na intelektualni kapacitet pojedinca. Kognitivna stimulacija kroz učenje i školovanje je neophodna za razvoj inteligencije.

Ishrana: Nutritivno bogata ishrana tokom detinjstva i puberteta doprinosi zdravom razvoju mozga, dok njen nedostatak može imati negativne posledice na mentalne sposobnosti.

Rana stimulacija: Interakcija sa edukativnim sadržajem, čitanje i kreativne aktivnosti u ranom uzrastu podstiču intelektualni rast.

Porodično okruženje: Podsticajna porodična sredina koja podupire učenje i znatiželju značajno doprinosi razvoju inteligencije.

Društvene veze: Kroz odnose s vršnjacima i članovima porodice razvijaju se emocionalne i socijalne veštine koje su sastavni deo inteligencije.

Pristup resursima: Knjige, tehnologija i edukativni alati olakšavaju učenje i razvoj kognitivnih veština.

Mentalno zdravlje: Psihološka stabilnost i emocionalna podrška igraju ključnu ulogu, jer hronični stres negativno utiče na sposobnost usvajanja i obrade informacija.