USVAJANJE NIJE REZERVNA OPCIJA VEĆ IZBOR SRCA Ne pitajte majku u parku koju prvi put vidite: „Koliko ste puta pokušavali da zatrudnite?”

Usvajanje, ovaj plemeniti čin, prilika je za decu da imaju bolju budućnost, ali to ni u kom smislu nije jednostavan proces, ni za decu, ni za roditelje koji ih usvajaju.

Zato bi mame koje su usvojile mališane želele da znate nekoliko stvari.

Svaka priča o usvajanju je drugačija

Postoji mnogo razloga zbog kojih se ljudi odlučuju da prošire svoju porodicu usvajanjem, a postoji i mnogo razloga zbog kojih se deca daju na usvajanje. Neka usvojenja su domaća, a neka međunarodna. Neki su odojčadi, a ima i starije dece.

„Ono što znate o usvajanju drugog deteta vašeg rođaka može biti potpuno drugačije od priče o usvajanju mog najstarijeg deteta ili od usvajanja najmlađeg deteta moje prijateljice. Ako pravite pretpostavke o usvajanju nekog deteta na osnovu onoga što znate o nekom drugom usvojenom detetu, vaše pretpostavke mogu biti pogrešne, a to može dovesti do nekih zaista neprijatnih razgovora”, prenosi cosmopolitan.com reči Meri Mekbrajd, mame koja je usvojila decu.

Naša plodnost vas se ne tiče

Kao što smo rekli, neki ljudi mogu da izaberu usvajanje jer ne mogu da imaju svoju biološku decu, ali to ne mora nužno da bude razlog. Neki ljudi se osećaju spremnim da dodaju još jedno dete svom domu i želeli bi da budu porodica nekome kome je potrebno. Bez obzira na razlog, pitanja ili pretpostavke o plodnosti mogu da se protumače kao nepoštovanje i mogu da budu bolne, posebno ako se neko dugo borio sa neplodnošću.

„Imala sam nekoliko poznanika koji su mi postavljali pitanja u stilu: 'Koliko dugo ste pokušavali da zatrudnite pre nego što ste odlučili da usvojite?' Ne samo da je ovo pitanje bilo zasnovano na neistinitim pretpostavkama, već se osećalo potpuno ličnim da bi dolazilo od, recimo, mame koju sam dvaput videla u parku. Ako niste dovoljno bliski sa osobom da biste razgovarali o plodnosti kao zasebnoj temi, nije prikladno da je iznosite u kontekstu usvajanja”, kaže.

Naša deca su naša

Da sam dobila po dolar za svaki put kada me neko pitao da li želim da imam i „svoje” dete (ponekad i pred mojom decom!), do sada bih imala kuću za odmor na jugu Francuske. Kada se posvetimo svojoj deci u usvajanju, ona postaju deo naše porodice i stoga su „naša”. Ona pripadaju našim porodicama i imaju sva prava kao i dete koje se po rođenju pridruži porodici. Volimo ih jednako kao da su rođeni iz naših tela.

Priče naše dece pripadaju njima, a ne nama

„Naša deca su ljudi koji će izrasti u odrasle ljude koji imaju svoje priče. Mnoga deca koja su data na usvajanje imaju komplikovanu prošlost ili osećaju bol zbog gubitka koji su doživeli kada su bili odvojeni od svojih prvih porodica. Naša deca imaju pravo da biraju da li će detalje svog života čuvati za sebe ili će ih deliti”, dodaje.

Ako dete želi da podeli svoju priču sa vama, podeliće, tvrdi.

„Moja deca su, u različitim periodima svog života, želela da podele delove svojih priča sa drugima, i kako rastu, smatram da se menja ono što im je prijatno da dele. Najbolje je da to jednostavno tretirate kao nešto što vas ne zanima osim ako dete nije dobrovoljno dalo informacije. Želim da uvek bude izbor moje dece da dele ili ne dele veoma lične podatke”, kaže.