NOVA PRAVILA NA SVETOJ GORI Prilično su rigorozna, a za SRBE je doneta POSEBNA ODLUKA: "Zemlja Presvete Bogorodice nije VERSKI DIZNILEND, ni atraktivna pozadina za selfije!"
U srcu Egejskog mora, tamo gde molitva ne prestaje i gde su vekovi sabrani u tišini kelija i mirisu tamjana, Sveta gora ulazi u novo poglavlje svog duhovnog postojanja.
Od subote 14. juna 2025. godine, na dan kada novi nadzornik stupa na dužnost, stupaju na snagu stroža pravila o pristupu ovom svetom mestu, prenosi ugledni grčki pravoslavni portal Romfea.
Ova odluka Svete opštine Atosa, najvišeg upravnog tela monaške zajednice, dolazi kao odgovor na zabrinjavajuće narušavanje tišine i isihastičkog duha koji su vekovima bili zaštitni znak Svete gore. Uprkos ranijim merama, uvedenim u decembru 2024. godine, broj posetilaca nije opao. Naprotiv – priliv je rastao, a mnogi su, umesto duhovnog sabranja, tražili atraktivnu pozadinu za selfije.
Monasi sve otvorenije ukazuju na praksu brojnih turističkih agencija koje se predstavljaju kao "hodočasnički biroi", organizujući komercijalizovane ture uz visoke cene i – kako se sumnja – u dosluhu sa pojedinim manastirima. Tako se Sveta gora, opominju duhovnici, sve češće doživljava ne kao mesto podviga i neprestane molitve, već kao "verski Diznilend" – destinacija za duhovni turizam bez istinske pokajničke pripreme.
Za tri slovenska manastira, među kojima je i Hilandar, donet je izuzetak, tako da će vernici iz Srbije i dalje će moći da dolaze, ali uz prethodno odobrenje.
Zbog toga će, počev od 14. juna, stranim državljanima biti izdavano najviše 300 dozvola za ulazak mesečno. Ograničenje ne važi za građane Grčke i Kipra, koji i dalje mogu slobodno da dolaze.
Ipak, Sveta gora pokazuje i razumevanje za bratske slovenske narode. Za tri slovenska manastira – Hilandar, Zograf i manastir Svetog Pantelejmona – donet je izuzetak. Pravoslavni vernici iz Srbije, Bugarske, Rusije i Ukrajine i dalje će moći da dolaze, ali uz prethodno odobrenje.
Ove promene nisu samo administrativne – one predstavljaju dubok poziv: da se Atosu prilazi kao svetinji, a ne kao turističkoj atrakciji. Sveta gora je zemlja Presvete Bogorodice, i njoj se ne dolazi kamerom u ruci, već srcem punim molitve.
U tišini Svetog Atosa ne čuje se buka sveta – i upravo zato ta tišina mora biti očuvana. Jer tamo gde prestaje reč, počinje molitva, piše portal Religija.
