KAKO JE PAO NEKADAŠNJI GIGANT NOKIJA? A prodavali su sedam telefona svake sekunde!

U pitanju je div iz Finske, Nokija, i držala je 70 odsto globalnog tržišta. Na početku 21. veka, bili su daleko ispred sadašnjih megakorporacija, Epla i Samsunga. Onda im se desio i jedan od najvećih istorijskih promašaja. Uložila je sve, protiv nadolazeće budućnosti, a njihova vladavina čitavom generacijom je bolno okončana.

– Na vrhuncu svoje moći, Nokija je bila nedodirljiva. Njeni telefoni su bili izdržljivi, pouzdani i izuzetno popularni. Brend je postao sinonim za mobilne telefone, do te mere da je početkom 2000-ih Nokia bila prepoznatljivija u svetu čak i od Koka-kole – objašnjava autor Bussines nerd na platformi Iks.

Prve pukotine

Ipak, iza kulisa su počele da se pojavljuju pukotine. I Nokiji su jasno videli dolazak revolucije u vidu pametnih telefona, ali nisu reagovali dovoljno brzo. Što je najgore, još 2004. godine, Nokia je napravila prototip koji je zapanjujuće ličio na Ajfon (iPhone). Imao je veliki ekran osetljiv na dodir i kameru. Da, Nokia je imala u rukama proizvod koji bi ih zadržao na apsolutnom vrhu.

Međutim, rukovodioci su ga stavili na stranu. Zašto? Plašili su se da će time „pojesti“ sopstvene proizvode, posebno svoje izuzetno profitabilne telefone sa tastaturom. Uz to, Nokija je koristila zastareli softver.

„Kao da radiš operaciju mozga motornom testerom“

– Dok je Epl izgradio iOS od nule, a Gugl uložio sve u Android, Nokija je nastavila da se oslanja na Simbijan. to je bio neugodan sistem, težak za dalju nadogradnju i razvoj – piše Biznis nerd.

Jedan programer je čak rekao: „Programirati za Simbijan bilo je kao da radiš operaciju mozga motornom testerom.“

A paralelno sa tim pogrešnim odlukama, i kultura u kompaniji bila je toksična. Insajderi kažu da je rukovodstvo Nokije bilo više fokusirano na unutrašnju politiku nego na inovacije. Menadžeri su se plašili da iznesu svoje mišljenje. A svaka dobra ideja umirala je u prostorijama za sastanke.

Jedan bivši direktor je otkrio:

– Plašili smo se da ne napravimo pogrešan potez. Pa nismo pravili nikakav.

Ajfon i Android – poslednji ekser u kovčegu Nokije

A onda se pojavio Epl (Apple) i 2007. godine predstavljen je Ajfon. Već 2008. godine, svetlost dana ugledao je i operativni sistem Android sa svojim telefonima. Nije moglo nazad – ekrani osetljivi na dodir postali su budućnost.

A čak i tada, Nokija se nije uključila, iako je imala više raspoloživih resursa za razvoj. Tek 2010. godine, lansirali su mobilni telefon koju se nazvali „ubicom ajfona“. Bila je to Nokia N8. Međutim, tada je već bilo kasno.

To je bilo jasno i rukovodiocima u Nokiji, pa su 2011. godine sklopili su partnerstvo sa Majkrosoftom, i napustili operativni sistem Simbijan u korist Vindous telefona.

Što je najgore, mogli su da budu prvi

– Platforma je bila osuđena na propast u samom startu. Programeri nisu pokazivali interesovanje, a potrošači nisu prelazili na nju. Do 2013. godine, Nokjia je svoju mobilnu diviziju prodala Majkrosoftu za 7,2 milijarde dolara. Bio je to samo delić njene nekadašnje vrednosti – piše Biznis nerd.

Za nešto više od decenije, kompanija koja je vladala svetom nestala je sa scene. Postojala je još jedna šansa. Nokija je proizvela i solidan telefon, Nokija N9, koji je bar donekle mogao da se suprotstavi konkurenciji. Međutim, izvršni direktor, Stiven Elop, bio je fokusiran na pripremu Nokije za buduću akviziciju od strane Majkrosofta. 

Pad Nokije je prava lekcija o propuštenim prilikama. Imali su viziju, prototip sa ekranom osetljivim na dodir još 2004. godine. Uprkos tome, strah od promena, toksična interna politika i držanje za zastarelu tehnologiju poput Simbijana zapečatili su im sudbinu.