SVAKI PETI ČOVEK U SRBIJI U RIZIKU OD SIROMAŠTVA Posebno su ugroženi stanovnici u ovim delovima Srbije

Stalna koordinatorka Ujedinjenih nacija u Srbiji Matilde Mordt ocenila je da Srbija ima istorijsku priliku da smanji stopu siromaštva i ubrza reforme koje će joj pomoći na tom putu. 

„Siromaštvo i nejednakost su multidimenzionalni problemi, odnose se i na pristup obrazovanju, zdravstvu kao i na životne standarde. Posmatrano po prihodima u 2024. godini 7,7 odsto građana Srbije je siromašno dok je u rizku od siromaštva 19,7 odsto“, rekla je ona.

Zamenica šefa Delegacije EU u Srbiji Plamena Halačeva naglasila je da smanjenje siromaštva i nejednakosti nije samo ekonomsko pitanje već temelj društvenog razvoja i pravednosti.

„Beograd kao i drugi urbani centri ima relativno nizak stepen siromaštva ali takva situacija nije u čitavoj Srbiji. U istočnoj i južnoj Srbiji i dalje postoji duboko siromaštvo”, rekla je Halačeva i naglasila da nam upravo ta činjenica govori da proces još nije gotov. 

„Prosperitet mora doći u svaki deo zemlje“, navela je ona i podsetila da pukotine u sistemu socijalne zaštite postoje, da se mnoga domaćinstva koja čak i dobijaju pomoć suočavaju sa problemom i dalje se bore da dođu do osnovnih potreba. 

Da bi se uspešno borili protiv siromaštva moramo da gledamo sve dimenzije - od prihoda, do pristupa instiucijama, bezbednosti, kazala je Halačeva i naglasila da proces mora biti ubrzan i mora biti inklizivan.

Podsetila je da je od 2014. godine podrška Evropske unije društvenom uključivanju, obrazovanju i zapošljavanju vredna skoro 92 miliona evra.

Suzbijanje multidisciplinarnog siromaštva ne zahteva samo angažovanje vlada već zajedničke napore svih nosilaca društva i međunarodnih partnera, navela je Halačeva i među ključnim stvarima za rešavanje problema navela i kreiranje novihi radnih mesta u ruralnim i nerazvijenijim krajevima.

EU je ključni partner u Srbiji na polju suzbijanja siromaštva i promociji socijalne jednakosti.

Progres se, kako je rekla, ne meri samo brojkama već i unapređenim životima.    

„Srbija je poslednjih decenija napravila uočljiv progres, BDP je porastao, nezaposlenost je pala, nove prilike su tu, ali uprokos tom progesu još mnogo ljudi je ostalo iza“, navela je Halačeva i dodala da statistika kaže da je svaki peti čovek u Srbiji u riziku od siromaštva, dok ih oko 20 odsto živi ispod linije siromaštva boreći se za osnovne potrebe. 

Direktorka UNICEF-a u Srbiji Dejana Kostadinova govorila je o starici koja je sama birinula o dva unučeta i koja joj je pričala o svakodnevnoj borbi, kako da deci obezbedi hranu, grejanje, da na vreme stignu u školu i da joj nije bilo to najteže već osećaj da je nevidljiva, da je propala kroz pukotine sistema koji treba da joj pomogne.

„Siromaštvo u Srbiji danas ima drugačiju sliku nego pre 20 godina, sprovedene su brojne mere, ali ona nije iskorenjenja, ta pukotina nam pokazuje da smo daleko od završenog posla", kazala je ona i podsetila da su isključenost od prilika, bezbednost, grejanje, ili život dalje od bolnice, nemanje interneta koji bi decu pripremio za veštine 21 veka, dimenzije siromaštva koje slabe najdragoceniji kapital svake države - ljude.

Na skupu, koji je organizovan povodom nedavnog obeležavanja Međunarodnog dana za suzbijanje siromaštva, govorili su i šefica kancelarije UNFPA u Srbiji Borka Jeremić i državni sekretar u Ministarstvu finansija Marko Jovanović.