(FOTO) SIGURNO NISTE ZNALI DA U SRCU NOVOG SADA POSTOJI VATIKAN? Mnogi prolaze pored njega, a gradio ga je radikal i PRVI BAN DUNAVSKE BANOVINE

Međutim kada se pomene Vatikan u srcu Novog Sada, ni mnogi Novosađani neće znati ni da se nalazi, a kamoli gde, u kom delu gradskog jezgra. 

U gradskoj sredini u kojoj istorija, vera i arhitektura pletu složene kulturne slojeve, postoje mesta koja, iako stoje na vidiku, često prolaze neprimećena. Palata Vatikan je jedno od takvih zdanja: fascinantna po svojoj arhitekturi, značajna po simbolici, a ipak ne mnogo poznata široj javnosti.

Stoga ne treba da čudi da su mnogi seli da popiju piće, pojedu nešto, ili pazare u nekom od lokala u Katoličkoj porti, a da nisu znali da su upravo bili u palati Vatikan.

Gde se nalazi i zašto je skrivena u gradu

Palata se nalazi u delu centra Novog Sada poznatom kao Katolička porta, malom, skoro „gradskom dvorištu” rimokatoličke zajednice, iza glavne crkve, Župne crkve Imena Marijinog  i župnog ureda. 

U trenutku dok većina Novosađana misli na stare ulice i trgove kad čuje „centar grada”, gotovo ne obraća pažnju na ovu stranu - a opet, upravo tu stoji jedna od interesantnijih palata starog jezgra.

Arhitektura - grandioznost i stil

Palata je izgrađena 1930. godine, po narudžbini rimokatoličke crkvene opštine, kao stambeno-poslovni objekat, a ne kao verski hram.  Površina objekta je 22.400 kvadratnih metara, sa ukupno 242 prostorije. Plaćena je devet miliona ondašnjih dinaara.

Stil je karakterističan za secesiju/poznu historicističku arhitekturu - objekat je projektovan tako da se uklopi u okolinu starog jezgra grada, sa detaljnim fasadama, erkerima, terasama i širokim spratovima. 

Palata je napravljena na mestu četiri stara objekta koji su porušeni, pa je time i sama gradnja bila odvažan urbanistički zahvat. 

U prizemlju je bilo predviđeno 24 lokala, a na spratovima stanovi: osam četvorosobnih, 15 trosobnih i tri dvosobna stana - što pokazuje da je plan bio da ovo bude reprezentativni i moderno uređeni stambeno-poslovni kompleks. 

Sve to čini da Palata Vatikan spada među arhitektonski značajna dela Novog Sada - primer snage zajednice koja je želela da ostavi trag u urbanom tkivu grada, i primer kako se stilovi i slojevi arhitekture stapaju sa verskom i kulturnom istorijom.

Nacionalni i verski mozaik Novog Sada

Da bismo razumeli značaj ove palate, važno je shvatiti širi kontekst u kome je sagrađena: Grad je na prelazu vekova bio mesto gde su različite verske i nacionalne zajednice živele jedna pored druge - pravoslavci, katolici, Jevreji, protestanti… Nije u pitanju nekakav homogen grad, već društveno i kulturno raznovrsan mozaik. 

Za rimokatoličku zajednicu u Novom Sadu, Katolička porta i objekti u njenom okviru: crkva, župni ured, i, kasnije, Palata Vatikan - bili su jedno „malo dvorište zajednice”: mesto stanovanja, vere, administracije, i suživota. 

Palata je predstavljala materijalnu potvrdu postojanja te zajednice, i njenog položaja u gradu. 

U vreme kad je Palata završena, bila je jedna od prvih blokovskih - urbanističkih - celina u gradu, što znači da se Novi Sad u tom periodu stvarno menjao, urbanizovao, građen je za budućnost. 

Radikal, arhitekta i ban Dunavske banovine Daka Popović

Koliko je zanimljiva priča o zgradi, toliko je zanimljiva priča i o njenom graditelju Daki Popoviću (1886–1967). Popović je bio novosadski inženjer, arhitekta, a kasnije i političar i prvi ban Dunavske banovine. 

Gradnja je počela 28. marta 1930. godine, i, iznenađujuće, pogotovo za ono vreme, završena je za svega osam meseci. To je značajno duže od Dakinog mandata na čelu Dunavske banovine u današnjem sedištu Pokrajinske vlade, jer je on trajao svega tri meseca. 

Daka Popović nije bio samo arhitekta - bio je i „svaštar”: radio je više poslova: od gradnje, preko politike, do publicistike i istorije. Bio je član Narodne radikalne stranke i urednik lista „Radikal“. Upravo ta širina vizije mu je omogućila da osmisli objekat koji se uklapa u gradsko tkivo, a istovremeno nosi posebnu simboliku. 

Zašto “Vatikan”?

Naziv „Vatikan” za ovu palatu nije slučajno dat. On proističe iz njene pripadnosti rimokatoličkoj zajednici i pozicije unutar Katoličke porte - zajedno sa crkvom i župnim zdanjima. 

Iako Palata Vatikan nikada nije bila crkva njeno ime i položaj nose simboliku pripadnosti, vere i verske zajednice u gradu u kome toga nije uvek bilo lako biti svestan. To je svojevrsni „graditeljski spomenik” jednoj zajednici koja je postala deo urbane svakodnevice Novog Sada.

Naziv i sam objekat zato imaju težinu: podsećaju da Novi Sad nije samo homogeni gradski centar, već da je njegova istorija - slojevita, multikonfesionalna, ponekad skrivena, a ponekad zanemarena.

Od Novog Sada do Rima 

Palata Vatikan možda nije „blokbaster” u turističkom smislu. Nema tornja koji probija nebo, niti upada u oči svakog prolaznika jer mu pažnju skreću lokali u prizemlju zgrade. Ali kada se pogled podigne poviše prizemlja, u tom ambijentu Katoličke porte izranja vam prizor koji ima istoriju, estetiku, život, adaptaciju i zajednicu.

U jednom gradu koji se ponosi tradicijom, multikulturalnošću i istorijom, takvi objekti su dragoceni: oni podsećaju da čitav identitet Novog Sada nije sazdala jedna većina, već mnogo različitih ljudi, verovanja i priča.

Ako prođete kroz Katoličku portu - zastanite. Pogledajte na fasadu, setite se da ta zgrada ima ime koje izaziva asocijacije na daleki Rim i veliku istoriju. I razmislite koliko je grad veći i složeniji nego što ga svakodnevno vidimo.

Projekat “Dvorci i velelepna zdanja Vojvodine – raskošni čuvari istorije“ realizuje Dnevnik Vojvodina press doo, a sufinansira Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama. Stavovi u podržanom projektu ne izražavaju nužno stavove organa koji je dodelio sredstva.