SRBI UDIŠU 4 PUTA VIŠE ŠTETNIH ČESTICA NEGO ŠTO JE PREPORUČENO Uvođenjem evropskog indeksa kvaliteta vazduha dobija se jasnija slika zagađenja

Kako je objasnila za K1 televiziju, dosadašnji problem sa srpskim indeksom kvaliteta vazduha je to što je on bio oslonjen samo na kvalitet životne sredine, odnosno na kvalitet vazduha i što on u sebi nije sadržao zdravstvenu poruku i preporuku koju ima evropski indeks kvaliteta vazduha.

„Zdravstvena poruka se odnosi na to kakve simptome možemo da osetimo vezano za boju kvaliteta vazduha koja je opisana, a zdravstvena preporuka može da bude da ne izlazimo napolje, da ograničimo svoje aktivnosti. Na ovaj način smo dobili da su svi podaci obrađeni i prikazani kroz lako razumljiv način, kroz boje, sa porukom šta činiti u odnosu na kvalitet vazduha", navela je doktorka povodom toga što je Agencija za zaštitu životne sredine Srbije uvela je evropski indeks kvaliteta vazduha.

Dragićeva je istakla da uvođenje evropskog indeksa kvaliteta vazduha nema nikakve veze sa tim šta treba činiti da bi se unapredio kvalitet vazduha, već on samo služi za informisanje građana o kvalitetu vazduha na bolji način sa odgovarajućim preporukama.

Komentarišući podatak da je u EU više od 180.000 ljudi umrlo zbog izloženosti PM česticama uprkos tome što se beleži pad zagađenja vazduha, Dragićeva je rekla da je to rezultat negativnog efekta koji zagađenje vazduha izaziva po zdravlje ljudi.

Dodala je da iako višegodišnji trendovi pokazuju da u nekim mestima postoji blagi pad a u nekim izraženiji pad koncentracije onih najopasnijih zagađujućih materija po zdravlje PM10 i PM2.5 čestice, taj pad je nedovoljan.

„Poslednji izveštaj na nacionalnom nivou pokazuje prosečnu izloženost našeg organizma oko 22 mikrometra po metru kubnom, što je iznad preporuke SZO od oko 5.  Još uvek imamo dosta posla da uradimo po tom pitanju da dođemo do preporučene vrednosti", poručila je ona.

Politika