NAUKA OTKRILA SVET U UNUTRAŠNJOSTI ZEMLJE! U jezgru planete planine više od Mont Everesta, doline, odroni, možda i vulkani
Naučnici su došli do otkrića da jezgro ima svoj sopstveni pejzaž, s planinama, dolinama, odronima, možda čak i "unutrašnjim vulkanima" koji menjaju njegov oblik
U poslednje vreme, proučavanja seizmičkih talasa koji prolaze kroz slojeve Zemlje otkrivaju da je granica jezgra daleko dramatičnija nego što se ranije mislilo.
Kad se u školi uči o Zemljinom jezgru, prikazuje se kao savršeno mirna sfera. Glatka, pravilna, savršeno okrugla kao loptica za stoni tenis. Smeštena je duboko ispod više slojeva Zemljine unutrašnjosti. Ali prava slika daleko je složenija.
Gvozdeno jezgro naše planete stvara snažno magnetsko polje koje se širi van Zemljine površine sve do svemira. Tamo se sudara sa Sunčevim vetrovima, stvarajući ono što nazivamo magnetosfera. I upravo ta "projekcija" jezgra pokazuje da ono nije nimalo statično, piše "BBC sajens fokus".
U poslednje vreme, proučavanja seizmičkih talasa koji prolaze kroz slojeve Zemlje otkrivaju da je granica jezgra daleko dramatičnija nego što se ranije mislilo. Ispostavlja se da jezgro ima svoj sopstveni pejzaž, s planinama, dolinama, odronima, možda čak i "unutrašnjim vulkanima" koji menjaju njegov oblik.
Otkriće da je jezgro Zemlje zapravo burno, promenljivo i dinamično, pokrenulo je novo pitanje među naučnicima: da li je ono oduvek bilo ovako?
Planine veće od Mont Everesta, skrivene ispod nas
Seizmička ispitivanja su otkrila ogromne strukture koje izbijaju iz jezgra ka donjem omotaču, a koje su više čak i od Mont Everesta. Neke dostižu visinu od 1.000 kilometara, što je više od 100 puta visine najvišeg planinskog vrha na Zemlji. Ove unutrašnje planine nadmašuju čak i Olimp Mons na Marsu, koji sa svojih 22 kilometra važi za najviši vulkan u Sunčevom sistemu.
Otkriće da je jezgro Zemlje zapravo burno, promenljivo i dinamično, pokrenulo je novo pitanje među naučnicima: da li je ono oduvek bilo ovako?
Dva gigantska "planinska" masiva ispod površine
Ispod površine Zemlje postoje dve izuzetno velike formacije, jedna ispod Afrike, a druga ispod Pacifika. Oba su smeštena oko 2.000 kilometara duboko, što je pet puta dalje od udaljenosti astronauta na Međunarodnoj svemirskoj stanici. Masiv ispod Pacifika širok je oko 3.000 kilometara, gotovo kao Mesec. Zajedno, ova dva masiva čine čak 6 odsto ukupne zapremine Zemlje, za poređenje, svi okeani sveta zajedno čine samo 0,12 odsto.
Naučnici su dugo mislili da su LLVP privremeni, ali sada se sumnja da postoje već milionima, možda čak i milijardama godina.
Ova podzemna "brda" nazvana su Tuzo i Džejson, po geolozima Tuzu Vilsonu i V. Džejsonu Morganu. Iako ih nazivamo planinama, tehnički se radi o provinijama niske brzine (LLVP), regionima koji usporavaju prolazak seizmičkih talasa, što je i bio način na koji su otkriveni.
Geološka groblja ispod površine
Oko LLVP se nalaze tzv. groblja tektonskih ploča, oblasti gde potonule ploče završavaju svoje kretanje. Proces u kome jedna ploča tone ispod druge naziva se subdukcija, i često dovodi do zemljotresa.
Jedna hipoteza tvrdi da su ovi džinovski masivi zapravo ostaci drevne planete koja se sudarila sa Zemljom u njenim ranim danima. Ostatak te planete je, kako neki veruju, formirao Mesec.
Nedavna istraživanja pokazala su da LLVP sadrže mnogo krupnije mineralne čestice u poređenju sa "grobljima" oko njih, što znači da su i mnogo starije. Dok se manja zrna lakše formiraju i menjaju, velika zrna ukazuju na dug vek trajanja, možda i pola milijarde godina.
Ovo menja i naše razumevanje omotača, za koji se verovalo da je u stalnom kretanju, bez stabilnih struktura koje traju toliko dugo.
Mogu li potonule ploče stvarati planine u jezgru?
Jedna hipoteza tvrdi da su ovi džinovski masivi zapravo ostaci drevne planete koja se sudarila sa Zemljom u njenim ranim danima. Ostatak te planete je, kako neki veruju, formirao Mesec.
Međutim, istraživanje iz marta 2025. godine ukazuje da Tuzo i Džejson imaju različit sastav, što ukazuje da su možda nastali kao posledica novijih procesa subdukcije, naročito potonuća okeanske kore.
U novembru 2024. naučnici su pomoću nove seizmološke tehnologije otkrili „krhotine“ koje liče na potonule ploče na mestima gde nikada nije zabeležena tektonska aktivnost, poput oblasti ispod zapadnog Pacifika. Jedna hipoteza tvrdi da su to ostaci drevnog materijala bogatog mineralima, koji datira iz vremena nastanka Zemlje.
