DA LI JE SRBIJA U OPASNOSTI ZBOG HAVARIJE U ČERNOBILJU? Oglasio se srpski Direktorat za radijacionu sigurnost o zračenju

Direktorat za radijacionu i nuklearnu sigurnost i bezbednost Srbije (SRBATOM) ponovo se danas oglasio saopštenjem zbog havarije u nuklearnoj elektrani Černobilj u Ukrajini. Ova elektrana koja je "čuvena" po akcidentu na 4. bloku u aprilu 1986. godine je oštećena u ruskom napadu dronovima u februaru ove godine zbog čega su naučnici saopštili da nema straha od povećanja nivoa radijacije, ali da prolazi "radioaktivna prašina" iz elektrane.

"Javnost je o incidentu u Černobilju iz februara 2025. godine bila blagovremeno obaveštena i ni tada nisu zabeležena odstupanja od uobičajenih nivoa radioaktivnosti U cilju potpunog informisanja javnosti, smatramo neophodnim da pružimo analizu izjave MAAE i detaljnije objašnjenje na šta ona ukazuje. Reaktor bloka 4 nuklearne elektrane u Černobilju uništen je u nesreći u aprilu 1986. godine. Primarna zaštitna struktura (sarkofag, poznat i kao 'shelter') izgrađena je kao hitna mera, posle akcidenta, u periodu od maja do novembra 1986. godine, sa ciljem da izoluje oštećeni reaktor.

Ovo je omogućilo da tri preostala reaktora u sklopu elektrane nastave sa radom (blok 3 radio je do 2000. godine). Na dnu sarkofaga nalazi se rastopljeno jezgro reaktora 4, odnosno oko 200 tona visoko radioaktivnog materijala koji se sastoji od mešavine rastopljenog goriva, čelika i betona uništenog reaktora.

Međutim, struktura sarkofaga, izgrađena u ekstremnim uslovima i pod velikim vremenskim ograničenjima, nikada nije bila namenjena da predstavlja trajnu zaštitnu konstrukciju za kontrolu i zadržavanje pohranjenog radioaktivnog materijala. Pored toga, sarkofag je strukturno oslonjen na ostatke zidova zgrade reaktora 4, koja je oštećena inicijalnom eksplozijom i stoga se smatra dugoročno strukturno nebezbednom.

Inicijalni plan predviđao je dve alternative - da se u toku tog perioda ili u potpunosti ukloni visoko aktivni radioaktivni materijal, ili da se izgradi nova zaštitna struktura koja bi osigurala dugoročno zadržavanje radioaktivnosti u svojim okvirima. Odabrana je izgradnja nove zaštitne kupole (NSC).

U februaru 2025. godine (14.02), krov zaštitne kupole pogođen je dronom na visini od oko 87 metara. Udar se dogodio iznad prostorija u kojima se nalazi tehnološka oprema za daljinski rad u okviru NSC-a.

Oštećene su i spoljna i unutrašnja obloga lučne konstrukcije NSC-a, a otkriven je i lokalni požar na obe obloge, koji je zahvatio izolacioni materijal. Vitalna konstrukcija i instalirani operativni sistemi nisu pretrpeli trajna oštećenja.

MAAE je preporučila nastavak radova na restauraciji i zaštiti NSC-a, uključujući mere za kontrolu vlažnosti i ažurirani program praćenja korozije. Agencija je takođe pozvala na nadogradnju integrisanog sistema automatskog nadzora originalnog sarkofaga, izgrađenog iznad reaktora odmah nakon nesreće.

S obzirom na to da nije zabeležen porast radioaktivnosti u NSC-u, da konstruktivni elementi NSC-a i instalirani podsistemi nisu pretrpeli trajna oštećenja, kao i da je izvršena popravka oštećenog krova, može se zaključiti da sledeće primarne sigurnosne funkcije NSC-a trenutno nisu dovedene u pitanje:

-Sprečavanje izlivanja radioaktivnosti putem zadržavanja radioaktivnog materijala u okviru nove zaštitne kupole

-Zaštita životne sredine i javnog zdravlja

-Obezbeđivanje stabilne strukture koja eliminiše rizik od kolapsa privremeno izgrađenog sarkofaga, čije se stanje pogoršavalo tokom godina

-Sprečavanje prodora vode u uništeni reaktor

-Stoga se može zaključiti da nema razloga za zabrinutost u pogledu nekontrolisanog izliva radioaktivnosti i širenja na neposrednu okolinu ili na teritorije drugih država. Očekuje se da će se preporuke MAAE za nastavak radova na restauraciji i zaštiti NSC-a, uključujući mere za kontrolu vlažnosti i ažurirani program praćenja korozije, implementirati tokom 2026. godine", navodi se u saopštenju.

Mondo.rs