SUTRA JE „MEČKIN DAN“ Vernici slave SVETOG ANDREJA PRVOZVANOG Na ovaj dan se poštuje MIR U KUĆI i ne rad se teški poslovi! Evo kako da prizovete ZAŠTITU NAJMILIJIH
Sveti Andrej Prvozvani, prvi Hristov učenik i rođeni brat apostola Petra, u pravoslavlju zauzima posebno mesto.
U srpskoj pravoslavnoj tradiciji njegov dan se slavi 13. decembra i obeležen je posebnim poštovanjem i brojnim narodnim običajima koji potiču još iz vremena kad su verovanja bila snažno povezana s prirodom.
Sveti Andrej Prvozvani rođen je u Vitsaidi kao ribar. Najpre je bio učenik Jovana Krstitelja i prvi je pošao za Hristom, zbog čega ga crkva naziva "Prvozvani". Potom je doveo i svog brata Simona, kasnijeg apostola Petra. Nakon vaznesenja, Andrej je širio hrišćanstvo na prostoru Male Azije, Balkana, oko Crnog mora i, prema predanju, sve do krajeva današnje Rusije i Ukrajine. Umro je mučeničkom smrću u grčkom gradu Patrasu, razapet na krst u obliku slova X - takozvani Andrejev krst.
Običaji na dan Svetog Andreja Prvozvanog
Dan posvećen Svetom Andreju Prvozvanom je 13. decembar i prate ga brojni običaji. Najpoznatiji među njima je takozvani "mečkin dan". Naime, verovalo se da Sveti Andrej ima vlast nad divljim životinjama, posebno nad medvedima, pa su domaćice još u ranu zoru stavljale nešto da "ukipi" – najčešće kukuruz ili pasulj. Smatralo se da tim činom može da se "ukroti" mečka, tačnije da se prizove zaštita doma, stoke i ljudi u zimskom periodu.
Ovaj praznik oduvek je bio i dan kada se poštuje mir u kući. Ne rade se teški poslovi, a porodica se ujutro okuplja na molitvi, verujući da Sveti Andrej Prvozvani donosi blagostanje, zaštitu domaćinstva i napredak. U mnogim krajevima, još od davnina, na njegov dan se oko kuće nose zrna kukuruza, pšenice ili ječma kao simbol želje za rodnom i plodnom godinom koja dolazi.
Istovremeno, u staroj narodnoj tradiciji postojala je i zabrana određenih radova: nije se išlo u lov, niti se nosilo oružje ili oštri predmeti u šumu, jer se verovalo da bi to "uznemirilo zveri". Iako ovi običaji nemaju utemeljenje u bogoslužbenoj tradiciji, ostali su živi kao deo kulturnog nasleđa i svedoče o dubokoj vezi ljudi i prirode.
S obzirom na to da Sveti Andrej Prvozvani "pada" u vreme Božićnog posta, na ovaj praznik obavezno se posti, ali je dozvoljeno razrešenje na ribu, piše Žena Blic.
Dan Svetog Andreja tako ostaje spoj crkvenog sećanja na prvog Hristovog učenika i najstarijih narodnih običaja, koji i danas u mnogim domovima bude osećaj poštovanja, zahvalnosti i potrebe da se prizove mir i zaštita pred zimu koja je pred vratima.
