”EU IZMEĐU RASPADA I POKUŠAJA CENTRALIZACIJE MOĆI” Orban nije optimista: Evropa je izabrala put rata

"Da, to se ne može isključiti", rekao je Orban odgovarajući na pitanje o mogućem kraju dugog perioda mira u Evropi, koji traje od završetka Drugog svetskog rata.

Premijer je podsetio da je Evropa navikla na mir i da je pretnja nuklearnim ratom tokom proteklih osam decenija sprečavala eskalaciju sukoba među državama.

Međutim, kako je istakao, danas se pojavljuje "potpuno novi svet". Prema njegovim rečima, rat u Ukrajini, sukob sa Rusijom i rastuće tenzije unutar Evropske unije ukazuju na dublje probleme.

"Pravi uzrok je politički, ekonomski i društveni pad Zapadne Evrope. Taj proces je započeo sredinom dvehiljaditih, a ubrzan je lošim reakcijama na finansijsku krizu. Pre dvadeset godina, ekonomska snaga Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država bila je približno jednaka. Danas Amerika uzleće, dok Evropa klizi nadole. Kontinent koji je nekada postavljao globalne standarde, za samo nekoliko godina postao je ismevan i neozbiljan akter", naveo je Orban.

On je istakao da je Evropska unija danas duboko podeljena na one koji žele rat i one koji se zalažu za mir.

"Približili smo se ratu. Prošle nedelje u Briselu sve što smo uspeli da uradimo bilo je da usporimo tempo kojim Evropa tone u rat. Neki su želeli da taj proces ubrzaju do hiperbrzine, a mi smo uspeli da ih blokiramo", rekao je mađarski premijer, dodajući da trenutno dominiraju proratne snage.

"Danas u Evropi ponovo postoje dva tabora: ratni tabor i mirovni tabor. Trenutno preovlađuju proratne snage. Brisel želi rat. Mađarska želi mir", poručio je Orban.

On je kritikovao i ulogu Sjedinjenih Američkih Država u donošenju evropskih odluka u vezi sa ratom u Ukrajini. Prema njegovim rečima, Evropa je 2022. godine mogla da pošalje mirovnu misiju u Moskvu i Kijev, ali je pod pritiskom američke administracije izabrala ratni put.

"Da se to dogodilo, danas ne bismo živeli u senci rata. Umesto toga, Evropa je izabrala put rata, delom pod pritiskom SAD. Intervencija administracije Džoa Bajdena presudila je u korist proratnih snaga. Sada novi predsednik želi mir. To je upozoravajući znak", rekao je Orban.

On je naglasio da Evropa ne sme da zasniva svoje strateške odluke na unutrašnjim političkim ciklusima u SAD.

"Odnosi sa SAD su važni, ali evropska pitanja moraju se rešavati isključivo na osnovu evropskih interesa", poručio je.

Govoreći o unutrašnjem stanju u Evropskoj uniji, Orban je ocenio da se EU nalazi između raspada i pokušaja centralizacije moći.

"Evropska unija je trenutno u stanju raspada. Svedočimo procesu dezintegracije koji se odvija paralelno sa jačanjem ambicija za izgradnju imperije unutar briselske birokratije. Odluke se donose u Briselu, ali se ne sprovode. Prvo jedna zemlja odbija da ih primeni, zatim dve, pa tri. Iako postoji namera da se ojača centralna vlast, donosioci odluka su stalno primorani da odustanu", objasnio je Orban, uporedivši situaciju sa dizačem tegova koji podigne teg, ali ne može da ustane i na kraju ga ispusti.

Posebno je kritikovao zelenu tranziciju i planove Evropske komisije o prestanku proizvodnje automobila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem od 2035. godine, naglasivši da takve odluke, donete protiv volje država članica, nanose štetu evropskoj industriji.

"Najavili su da se posle 2035. godine više neće proizvoditi automobili sa tradicionalnim motorima. Kada je postalo jasno da je to nemoguće, povukli su se. Isto se dešava i sa migracijama. Mađarska ne sprovodi migracioni pakt, pa nas kažnjavaju sa milion evra dnevno. Poljaci rade isto što i mi, ali su nagrađeni. EU stalno ograničava suverenitet država, a pritom nije u stanju da koristi ovlašćenja koja je stekla", zaključio je mađarski premijer.

Telegraf.rs