JEZIKOMANIJA: Zbilja, velemajstorski
Nekad se odričemo neke reči jer zvuči zastarelo, a onda se, kasnije, tim „starinskim” izrazima jednog dana vratimo.
Jer, imaju neku dozu šarma i osećaja da u njima ima nečega „domaćeg“. Danas svedočimo povratku izraza koji su decenijama delovali kao da pripadaju nečijoj prababi, a ne savremenom govoru.
Jedna od takvih reči je „zbilja“. Nekada čest izraz, danas je mnogi koriste kao stilski ukras, kao zamenu za „stvarno“ ili „zaista“.
Slično se vraća i „nadasve“ - reč koja zvuči kao da je ispala iz govora nekog starog profesora.
Međutim, njeno značenje „iznad svega“ i dalje je savršeno jasno, precizno i elegantno. Kada želimo da naglasimo nešto važno, ova reč ume da zvuči ozbiljno, ali ne i pretenciozno.
Još jedan povratnik je „jamačno“, stara potvrda sigurnosti, pandan današnjem „sigurno“ ili „bez dileme“. U govoru možda deluje smešno, ali u pisanom tekstu zvuči kao da boji rečenicu blagom ironijom.
Reč „velemajstor“, nekada rezervisana za šah i stare zanate, danas se vraća kroz sport, kulturu, pa čak i internet žargon. Postala je simpatičan način da se nekom oda priznanje bez preterivanja, ali sa dozom topline.
I, naravno, tu je „vazda“ - jedna od najlepših srpskih reči koja znači „uvek“. Topla, kratka, ritmična, i definitivno vredna povratka. Često se čuje u regionalnim govorima, a polako se vraća i u širi, opšti jezik.
Da li treba izbegavati ove reči? Ne, naravno. Njihov povratak svedoči o tome koliko je jezik živ i spreman da kombinuje staro i novo.
N. Mirković
