PRAZNICI ME ASOCIRAJU NA DETINJSTVO! Glumica JELENA GAVRILOVIĆ otkriva TAJNU NAJLEPŠEG BOŽIĆA: „Obavezna je česnica, crno vino i voće, unošenje badnjaka”
Glumica Jelena Gavrilović već godinama uverljivo gradi karijeru između domaćih scena i međunarodnih projekata, krećući se podjednako sigurno kroz televizijske serije, film i pozorište.
Publika ju je zavolela kroz snažne i autentične uloge u serijama „Istine i laži”, „Od jutra do sutra”, „Ubice mog oca”, „Selo gori, a baba se češlja”, „Nemanjići - rađanje kraljevine”, kao i u brojnim drugim projektima koji su obeležili domaću televizijsku produkciju poslednjih godina. Najmlađi je, pak, prepoznaju po toplom i prepoznatljivom glasu koji je poklonila princezi Elzi u srpskoj verziji „Diznijevog” animiranog hita „Zaleđeno kraljevstvo”.
Jelena je jedna od retkih glumica sa ovih prostora koja je ostvarila zapažene uloge i u inostranim produkcijama, među kojima su serije i filmovi „Predstraža”, „Poslednji panteri” i „Gased Up”. Poslednjih mesec dana ponovo se našla u fokusu svetske javnosti, zahvaljujući američkoj seriji „Robin Hud”, koja se emituje na striming platformi MGM , gde Jelena tumači jednu od značajnih uloga. Osim najnovijeg glumačkog izazova, sa glumicom razgovaramo i o božićnim praznicima, vremenu koje doživljava kao prostor tišine, porodičnog okupljanja i vraćanja sebi. U iskrenom i toplom razgovoru, glumica govori o prazničnim ritualima, detinjstvu, glumačkim izazovima, radu u inostranstvu i važnosti očuvanja ličnog i kulturnog identiteta, sa istom onom smirenošću i posvećenošću kojom pristupa i svojim ulogama.
Čemu se najviše radujete tokom božićnih praznika i kako ćete ih provesti ove godine? Jeste li od onih koji jedva čekaju praznike i bude li oni u vama posebna sećanja i emocije?
– Obožavam praznike, posebno oko Božića, jer je to prilika da se okupimo porodično. Planiram da budem u društvu najmilijih osoba. Praznici me uvek asociraju na detinjstvo i divne uspomene sa roditeljima, bratom i dekom i bakom. Sada želim da taj osećaj omogućim i drugima.
Da li za Badnje veče i Božić imate neke male, lične rituale - posebnu trpezu, dekoraciju ili detalj bez kog praznik ne bi bio potpun?
– Veoma volim da se bavim hranom i dekoracijom, tako da i ove godine planiram da imamo posebnu božićnu trpezu, sa tradicionalnim obeležjima i jelima, ali volim da je sve bazirano pre svega na povrću i da je u skladu sa prirodom. Obavezna je česnica, crno vino i voće, unošenje Badnjaka, a sve drugo je takođe lep dodatak.
Koje običaje za ovaj praznik iz svog detinjstva ne izostavljate u svom domu i danas?
– Unošenje Badnjaka 6. januara uveče je obavezan ritual, kao i to sa kim se viđam na prvi dan Božića, jer se u narodu kaže da kakav vam je taj dan, biće vam takva i cela godina. Ponekad se setim toga i lep je savet.
Na početku nove godine mnogi često prave rezime i želje. Šta ste vi sebi poželeli za 2026. i da li verujete u novogodišnje rezolucije?
– Uvek imam razne želje, ali je najbolje zadržati ih za sebe dok ne budu ostvarene. Nekada se dese neke stvari koje su čak i bolje od onoga što možemo da zamislimo, ali volim da imam planove bez obzira na sve okolnosti. Uvek se nadam najboljem, a sebi želim dosta toga u 2026, javiću vam šta se ostvarilo (smeh).
Imali ste tu sreću da posle brojnih inostranih projekata dobijete ulogu i u novoj američkoj hit seriji „Robin Hud”. Kakav vam je lik dodeljen i koliko vam se dopao ovaj novi glumački izazov?
– Bila sam pozvana na kasting za jednu drugu ulogu u „Robinu Hudu“, a onda mi je stigao poziv producenta Džonatana Ingliša za ulogu saksonske boginje. Igram Godu, koja je povezana sa prirodom i vrlo je misteriozna. Ona je veoma važan lik za Robina Huda i njegovu porodicu. Uloga je bila izazovna i veoma lepa na svoj način. Ozbiljan je glumački izazov raditi za jednu tako veliku inostranu seriju, ali je scenario, režija i tim saradnika izuzetno dobar i onda sve bude lakše.
Serija je specifična i po bogatim kostimima, ali i lokacijama na kojima je snimljena u Srbiji. Koliko su oni doprineli vašem utisku na samom snimanju, posebno lokacije, budući da ste se našli na mestima na kojima ste praktično i odrastali?
– Meni je posebno drago što se cela serija snimala u Srbiji sa velikim brojem naših odličnih filmskih radnika, i iza i ispred kamere. Snimano je na Rudniku, tu su snimljene skoro sve moje scene, a meni je bilo vrlo emotivno jer sam se kao dete šetala tim šumama i uživala u toj prirodi. Kada ste na setu, sve postaje pomalo magično, što doprinosi atmosferi serije koju je i publika širom sveta prepoznala kao originalnu. Ti krajolici retko gde mogu da se vide i ovo je sjajna prilika za prikazivanje lepota naše zemlje.
Prisustvovali ste i glamuroznoj premijeri serije, koja je nedavno održana u Londonu. Razlikuju li se svetla i sjaj crvenog tepiha od ovdašnjih i kako ćete pamtiti iskustvo te promocije?
– Premijere su divna prilika da se sretnete ponovo sa ekipom sa kojom ste radili mesecima, tako da se uvek radujem tom glamuroznom delu glumačkog posla. Volim premijere i kod nas i u inostranstvu, nije velika razlika, osim što u inostranstvu ima više ljudi koji se bave organizacijom, tako da vam je sve unapred isplanirano i iskomunicirano. Pamtiću sve glumce i producente koji su toliko pristupačni da imate utisak da ste postali kao porodica.
Rekli ste svojevremeno da je gluma ista na svakom jeziku, ali da je domaće tržište posebno zahtevno. Šta je ono što Srbiju, iz ugla glumca, čini „težim poligonom”?
– Nas ograničava jezička barijera, u svemu drugom smo odlični. Svetsko tržište je veće i veće su mogućnosti, ali je isto tako i veća konkurencija. U Americi skoro svi glumci su i savršeni pevači i igrači. Ovde je tržište rezervisano za naš region, ako se glumi na našim jezicima. Za inostranstvo je potreban odličan engleski, bez akcenta.
Da li vam je rad u različitim sredinama, budući da ste igrali u više inostranih serija i filmova sa stranim glumcima, menjao pogled na sopstvenu kulturu i identitet?
– Volim da igram za strane serije i filmove i da se vratim ovde, jer je ovo moje mesto gde želim da živim, gde osećam pripadnost. Uvek sam cenila našu kulturu, a posebno sam srećna sada kada se dosta stranih serija i filmova snima kod nas i što se prikazuje koliko smo talentovani kao nacija i što imamo šta da ponudimo.
Emotivno sam vezana za Novi Sad
U kakvom sećanju vam je ostao Novi Sad iz studentskih dana i postoji li mesto kojem se i danas rado vraćate?
– Novi Sad zaista volim, emotivno sam vezana za taj grad, tu sam provela divno vreme sa svojim kolegama sa klase i profesorima, tako da bih rekla da mi je ceo grad omiljen, ceo taj ritam grada mi je u divnom sećanju.
Rekli ste nedavno da ste kao dete sa dekom snimali izmišljene bajke na kasetama. Kada biste danas pisali bajku za decu, da li bi u njoj još uvek bilo mesta za te prve, dečje svetove koje ste tada stvarali?
– Uvek se trudim da osvestim to dete koje nosim u sebi, tako da bih svakako unela te svetove i možda ih sada prilagodila današnjem načinu života gde su digitalne platforme i mobilni telefoni preuzeli važnu ulogu u našoj svakodnevici. Volela bih da se više vratimo starim dobrim vrednostima, međuljudskim odnosima, kvalitetnom vremenu koje se provodi sa porodicom i prijateljima.
Vladimir Bijelić
