NA POLZU NARODU Tri čitanke Dejana Tomića - božićna, vaskršnja i vidovdanska

Uvodna slova za ova ne samo bogate sadržajem nego i izvanredno likovno oblikovane knjige (za šta je „krivac” dr Danilo Vuksanović) došla su i pera arhimandrita dr Kleope (Stefanovića), nastojatelja manastira Vavedenja u Sremskim Karlovcima, protojereja stavrofora dr Miloša M. Vesina, profesora Bogoslovskog fakulteta u Beogradu, te akademika Matije Bećkovića, i to kroz njegovu poemu „Vidovdan”. 

„Srpski narod i njegova istorija oduvek su bili vezani za Božić. Najlepši običaji našeg naroda utkani su u ovaj praznik. Najlepše pesme, priče, bajke, izreke posvećene su upravo Božiću. Naš narod je živeo i u siromaštvu i progonstvu, ali je Božić bio i ostao njegova najveća riznica. U ovim teškim vremenima, pozvani smo da Božić duboko usadimo u svoje živote, a to znači da učinimo da se svakoga dana u nama rađa Bog, a tamo gde se rađa Bog, tamo je istinska radost, mir, blagoslov i spasenje. Ova čitanka svakako će u tome pomoći, osobito u odgoju naše dece, koja treba da shvate značaj i lepotu ovog velikog praznika za spasenje celog čovečanstva”, poruka je arhimandrita dr Kleope (Stefanovića) na početku „Srpske božićne čitanke”.

A u njoj se Tomić potrudio da sabere sam vrh poetskih i proznih, pa čak i esejističkih zapisa o Božiću koje potpisuju nadaleko poznati autori, ali ima i onih manje znanih pa čak i nepoznatih, ali čiji su zapisi kvalitetom zavredeli da se nađu u ovom antologijskom štibu. Tako čitanku otvara glas Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog, a tu su i božićni prilozi iz pera Petra Petrovića Njegoša, Alekse Šantića, Jovana Dučića, Milice Stojadinović Srpkinje, Jovana Jovanovića Zmaja, Jovana Grčića Milenka,  Janka Veselinovića, Dobrice Erića, Todora Manojlovića. U čitanci je, naravno, i niz zapisa poteklih iz naroda, kao i onih zabeleženih pod crkveno-manastirskim krovom, poput tekstova episkopa niškog Jovana, arhimadrita Venjamina Pavićevića, monaha Mitrofana, prote Nikole Begovića... Čitanku Tomić zaokružuje u svom duhu, notnim zapisima dve Božićne pesme, prvu koja se vezuje za Nikolaja Velimirovića, dok je drugu „udesio” Isidor Bajić.

Na sličan način su koncipirane i preostale dve čitanke. Kako u pregovoru „Vaskršnje” ističe dr Vesin, njena naročita osobenost je u „veoma harmo ničnom spoju proznih i poetskih tekstova”. „Ovde se između navedenih tekstova propovedi i drugih članaka o Velikoj sedmici i Vaskrsu nižu i pesme naših čuvenih pesnika: Dušana Vasiljeva, Svetog Vladike Nikolaja, Jovana Dučića, Petra Petrovića Njegoša, Ljubomira P. Nenadovića, Jovana Jovanovića Zmaja, Isaije Mitrovića, Milete Jakšića, Mila na Cemovića i mnogih drugih”.Protojerej stavrofor pri tome posebno skreće pažnju na Oratorijuma „Hristos Vaskrse“ Dragutina J. Ilića iz 1909. Godine: „Ovaj poetski Oratorijum uključuje pet glavnih učesnika i narodni hor. Nadamo se, a istovremeno to želimo da će tekst ovog oratorijuma inspirisati nekog od savremenih srpskih kompozitora, pa da ovo jedinstveno po etsko delo jednog ne tako dalekog dana dobije i svoje muzičko ruho”.

Kad je reč o „Vidovdanskoj čitanci”, Tomić se potrudio da u nju uvrsti i zapise objavljivane i daleko od otadžbine, poput „Vidovdanske molitve”, publikovane 1916.  u Njujorku. A tu su i tekstovi autora koji su samo srcem bili vezani za Srbiju, kakav je bio Šarl-Mari d`Imberi, grof od Salaberija. Čitankom su, naravno, obuhvaćena i velika imena naše književnosti i kulture koja su pisala o Vidovdanu i Kosovskom boju, od Njegoša, Zmaja, Lukijana Mušickog, Dučića, Đure Jakšića, Miloša Crnjanskog, Isidore Sekučić, Vojislava Ilića, Branislava Nušića do Tihomira Ostojića, Arčibalda Rajsa, Slobodana Mileusnića...