VAŠ RAČUNAR JE SADA LUKSUZ Hoćete novu memoriju ili možda novi procesor BOLJE BI BILO DA UZMETE KREDIT
Ako ste poželeli da malo unapredite svoj kompjuter, spremite se da odete u banku i podignete kredit.
I da, stavite nitroglicerin pod jezik, ako planirate da pojačate memoriju ili procesor.
Naime, u poslednjih godinu dana DRAM memorija je poskupela preko 150–170 posto u proseku, dok su NAND fleš i SSD diskovi poskupeli oko 40–100 procenata ili više, zavisno od modela i segmenta). Ovo je mnogo veći rast nego tipični godišnji porast koji smo viđali u prethodnim godinama, a bilo je i godina kada je beležen pad cena memorija. Šta se zapravo desilo?
Tržište memorija danas je jedan od najbrže rastućih segmenata poluprovodničke industrije: procene su da će do sredine 2030-ih dostići preko 200 milijardi dolara godišnje, uz rast od oko 7–8 posto godišnje. Ipak, ono se nalazi pod snažnim pritiskom zbog eksplozivnog rasta veštačke inteligencije.
40–100 posto skuplji diskovi
Najveći svetski proizvođači – Samsung, SK hynix i Micron, a zatim Kioxia, Western Digital, Intel/ Solidigm i kineski YMTC – sve više fabričkih kapaciteta usmeravaju na proizvodnju HBM memorija i serverskog DRAM-a, koji se ugrađuju u GPU sisteme za obuku i rad velikih AI modela. Micron je čak odlučio da ugasi svoj poznati brend Crucial, koji se godinama prodavao kao jedno od najpopularnijih potrošačkih rešenja, kako bi se u potpunosti posvetio memoriji za data centre i AI servere.
Posledice već osećaju komercijalni kupci, tj. mi. Laptopovi, telefoni i komponente za kućne računare postaju skuplji zbog ograničene dostupnosti DRAM-a i brzih SSD-ova.
Ne igraj na Kineze
Ako ste se nadali da će Kinezi uspeti da pokrenu masovnu proizvodnju i preuzmu komercijalne korisnike, morate znati da ovo tržište nije Temu.
Kinesko tržište ima isti problem kao srpsko. Razlog je jednostavan: mali je broj fabrika koje proizvode memoriju. Praktično, tri fabrike pokrivaju 90 posto tržišta: Samsun, Mikron i SK hynix, ističe Alen Habek.
– Proizvođači su uglavnom južnokorejski i tajlandski, osim Mikrona, koji je američki. Dakle, i Kinezi zavise od ovog tržišta. Oni pokušavaju da prave svoje fabrike, ali su još uvek generacijama iza vodećih. Osim toga, memorije se proizvode u visokokontrolisanim uslovima i izgradnja laboratorije je spora i skupa, tako da Kinezi od velikih igrača otkupljuju stare, „penzionisane“ verzije i pokreću sopstvenu proizvodnju zastarelih verzija, ali ona je mala i marginalna.
Ako pitate zaposlene u nekoj od firmi koje prodaju kompjuterske delove, dobićete nejasne odgovore: ne zato što izbegavaju temu, već zbog toga što ne znaju da li će se i kada njihove porudžbine uopšte realizovati. Ta nestašica ide dotle da najnovije verzije memorija nude samo ako kupite celu konfiguraciju, kako nam je rečeno u beogradskoj firmi Exceed. Cena ide i do 250.000 dinara.
– To je logično jer ne žele da imaju pune lagere ostalih „delova“, kojih sada ima dovoljno – kaže Alen Habek iz novosadske IT kompanije Zequester. – U ovom trenutku svi praktično hodaju na prstima: proizvođači su oprezni jer ne žele da im se ponovi situacija koja im se desila kada je pukao kripto balon: svu proizvodnju preusmerili su na komponente potrebne za kriptorudarenje, a onda je kriptotržište postalo obična berza.
Proizvođači SSD i memorija napravili su nove proizvodne linije, ali su ih rezervisali za AI, dok veoma mali deo ide u komercijalnu prodaju. Najviše je otišla cena memorija, dok je cena SSD-a skočila manje zbog drugačijih proizvodnih procesa, ali je to povuklo naviše i cene standardnih hard diskova, zbog povećane komercijalne potražnje. No, na kraju, ako ne možete da kupite SSD, vi kupite stari, dobri hard disk – kaže Habek.
150–170 posto skuplja DRAM memorija
Najveći potrošači memorije danas su globalni hiperskejleri – AWS, Microsoft Azure, Google Cloud, Meta i Oracle – koji kupuju dramatične količine DRAM-a, HBM-a i SSD-ova za svoje AI serverske farme.
– Firmama je privlačan posao za AI jer ne moraju da ulažu u marketing, distribuciju, maloprodajne ugovore. Ovako je posao siguran: kompletna proizvodnja prodata a, iako im je dobit inicijalno manja, bez tih aktivnosti naprave značajne uštede i profit im je na kraju veći. Zato se ne možemo nadati skorom povratku na komercijalnu proizvodnju – kaže Alen Habek.
Jedina nada korisnika jeste da će taj AI balon uskoro pući i da će se proizvođači vratiti starim, dobrim, komercijalnim kupcima. U međuvremenu, ne bacajte stare PC kante, možda vam zatreba i memorija iz „pentijuma“.