Kobni petak 13: NAUČNA FORMULA PREDVIDELA KRAJ ČOVEČANSTVA 2026? Preko matematičke jednačine do sudnjeg dana
Još šezdesetih godina prošlog veka, u vreme Hladnog rata i svemirske trke, grupa naučnika na čelu sa fizičarom Hajncom fon Fersterom objavila je studiju sa zapanjujućim zaključkom koji i danas izaziva nelagodu.
Prema njihovoj matematičkoj formuli, čovečanstvo je čekalo takozvani „sudnji dan“, i to na vrlo precizno određen datum – petak, 13. novembar 2026. godine.
Iako se ovakva predviđanja često odbacuju kao naučna fantastika, Fersterova teorija i dalje uznemirava jer dodiruje najdublje strahove savremenog sveta: prenaseljenost, iscrpljivanje resursa i klimatski slom. Šezdeset i četiri godine kasnije, dok se svet suočava sa rekordnim temperaturama i sve većom nesigurnošću, postavlja se pitanje da li je ova bizarna prognoza bila puka matematička vežba ili zastrašujuće precizno upozorenje, piše The Economic Times.
Jednačina sudnjeg dana
Fon Ferster i njegove kolege, Patriša M. Mora i Lorens V. Amio, nisu bili proroci, već naučnici koji su uočili alarmantan trend. Razvili su takozvanu „jednačinu sudnjeg dana“, dvoparametarski model koji je opisivao hiperbolični rast svetske populacije. Za razliku od jednostavnijih modela koji predviđaju postepeno usporavanje rasta, njihova formula je ukazivala na „eksploziju u konačnom vremenu“, odnosno tačku u kojoj bi gustina stanovništva postala beskonačna.
Njihov zaključak bio je šokantan: ako se nekontrolisano razmnožavanje nastavi, do 13. novembra 2026. svetska populacija bi, prema modelu, dostigla beskonačnost. Scenario koji su opisali nije podrazumevao masovnu smrt od gladi, već nešto još morbidnije – ljudi bi bili „zgnječeni do smrti“ usled potpunog nedostatka prostora.
Težinu ovoj teoriji daje činjenica da se formula pokazala iznenađujuće preciznom u praćenju rasta svetske populacije tokom većeg dela 20. veka. Ipak, demografski trendovi u poslednjim decenijama počeli su da odstupaju od predviđene hiperbole – stopa rasta se usporila, što je doslovno ostvarenje proročanstva učinilo nemogućim.
„Piplostat“ kao rešenje
Kako bi se izbegao apokaliptični scenario, fon Ferster je predložio uvođenje radikalnog mehanizma kontrole koji je nazvao „piplostat“. Ideja je bila da se uspostavi sistem za održavanje željenog nivoa svetske populacije, a metode koje je predlagao nazvao je „uporedno bezbolnim“. Jedan od predloga bilo je visoko oporezivanje porodica sa više od dvoje dece, što je i danas tema žestokih etičkih i društvenih rasprava o kontroli rađanja i ulozi države u planiranju porodice.
Iako je Fersterova jednačina polazila od pretpostavke neograničenih resursa, njegova teorija se danas ne može posmatrati odvojeno od upozorenja Tomasa Maltusa da će rast populacije neminovno nadmašiti proizvodnju hrane. Savremeni pritisci na snabdevanje hranom i prirodnim resursima daju ovom radu novu dimenziju.
Ovaj problem dodatno pojačava ubrzana urbanizacija. Procene pokazuju da će do 2050. godine čak dve trećine svetske populacije živeti u gradovima, pri čemu se najveći rast očekuje u Aziji i Africi. Iako urbanizacija donosi ekonomski razvoj, njene negativne posledice su ogromne – zagađenje vazduha i vode, stambeni problemi, saobraćajni kolapsi i porast kriminala.
Klimatske promene kao dodatna pretnja
Na sve ove izazove nadovezuje se i najveća egzistencijalna pretnja savremenog doba – klimatske promene. Godina 2025. zabeležena je kao treća najtoplija u istoriji merenja, a prognoze za 2026. ukazuju na nastavak zabrinjavajućeg trenda.
Globalne temperature su u periodu od 2023. do 2025. godine prvi put u proseku premašile granicu od 1,5 stepeni Celzijusa u odnosu na predindustrijski period – prag koji je Pariskim sporazumom označen kao tačka nakon koje posledice postaju katastrofalne i nepovratne. Povećane emisije gasova sa efektom staklene bašte, nastale sagorevanjem fosilnih goriva i krčenjem šuma, guraju planetu u nepoznato.
Iako je gotovo izvesno da se 13. novembra 2026. neće dogoditi apokalipsa kakvu je Fersterova jednačina predvidela, njegovo upozorenje je danas aktuelnije nego ikada. Ova formula nije bila proročanstvo, već ekstrapolacija tadašnjih trendova – snažna poruka o opasnostima neograničenog rasta na konačnom planetarnom prostoru. Pitanja koja je postavio pre više od šest decenija i dalje su u samom središtu globalnih rasprava.
