REZON: 12 razloga zašto ne treba zaboraviti 2012. godinu

Piše: Milorad Bojović

U maju 2012. napisao sam da je Oskara za najbolju ulogu trebalo je dodeliti građanima Srbije za rolu odigranu na predsedničkim i parlamentarnim izborima. Posle 14 godina i dalje odgovorno tvrdim da je skidanje DS-a i satelita s vlasti bio najpozitivniji događaj u celokupnoj srpskoj istoriji, računajući Markovo ukidanje svadbarine, Miloševo ubistvo cara Murata, Karađorđev i Milošev ustanak, pobede na Ceru i Kolubari. 

Bivši i sadašnji članovi Demokratske stranke ne misle kao ja, međutim, dokazi su na mojoj strani. Pošto se radi o notornim, dakle neoborivim, svima poznatim činjenicama, sve što navodim više je od istine pa čestit građanin ima samo dva izbora. Da prizna da je 12 godina bio žrtva neviđenog terora manjine koja se vozeći džipove klanjala božanstvima evru i dinaru. Ili da odbije da prihvati činjenicu da je sve to vreme bio ponižavan, potkradan, varan, zlostavljan. Oba izbora su legitimna, ali je samo jedan ispravan. 

Počnimo redom. Robespjerovski nemilosrdno, elitni odredi DS-a s legijama pomagača giljotinirali su sve čega su se dohvatili. Državu, privredu, školstvo, zdravstvo, kulturu. Na kraju, kad su celu državu pretvorili u ličnu firmu, posvetili su se uništavanju naroda. Dželatski precizno, iščupali su im iz slamarica i poslednji dinar ušteđevine i poklonili ga bankarskoj hobotnici, instaliranoj odmah nakon što su kidnapovanog Miloševića prokrijumčarili u Hag. Danas se bez kajanja i stida nude da nastave svoj bestidni pohod dezintegracije Srbije. Svesni svog užasnog nasleđa stalno govore da je potpuno nevažno šta je bilo do 2012. i da su to beznačajni podaci za budućnost Srbije. Opet se ne slažemo. Ali samo prividno. I meni i njima je jasno zašto činjenice o svojoj prošlosti kriju kao zmija noge. 

1. Uspešno su uništili kompletnu privredu. Metodično. Predano. Marljivo. Kao što nikad nisu radili na napretku zemlje. Od 2000. godine pišem o tome. Čak i uspešne privatizacije bile su protiv interesa Srbije i njenih građana. Uspešne su samo po tome što obezbeđuju veći profit srpskim tajkunima ili stranim kapitalistima. 

2. Ugasili su SRJ Jugoslaviju, koja je bila garant rezolucije 1244, potom su omogućili da se raspadne Državna zajednica Srbije i Crne Gore, i na taj način pripremili teren za proglašenje nezavisnosti Kosova 

3. Poklonili su Kosovo OVK jurišnicima Tačiju, Haradinaju i Kurtiju. Umesto da spreče proglašenje nezavisnosti, dodatno su im pomogli tako što su tražili mišljenje suda u Strazburu. 

4. Vojsku su doveli do prosjačkog štapa. Kad su me hapsili 2012. godine, objavio sam izveštaj Ministarstva odbrane da se odeća, obuća i oružje raspadaju. 

Svesni svog užasnog nasleđa stalno govore da je potpuno nevažno šta je bilo do 2012. i da su to beznačajni podaci za budućnost Srbije. Opet se ne slažemo. Ali samo prividno. I meni i njima je jasno zašto činjenice o svojoj prošlosti kriju kao zmija noge. Navešću samo 10 najkardinalnijih grešaka, koje uvek treba imati na umu

5. Započeli su proceduru prodaje Telekoma i novosadskog „Vodovoda” strancima. Da su ostali na vlasti prodali bi sva javna preduzeća i sve državne firme. 

6. Doneli su 2009. najgori Zakon o javnom informisanju u Evropi. Zakon je novinarima zabranio da čuvaju tajnost izvora. Omogućio je SLAPP tužbe. Zabranio je novinarima da istražuju kriminalne afere 

7. Uništili su pravosuđe 2009. pod izgovorom da ga reformišu. Otpustili su sve sudije i tužioce koji nisu hteli da budu njihovi poslušnici. Ostavili su samo one koji su bili spremni da pokrivaju njihovu pljačku i da ih sačuvaju od krivičnog progona kad padnu s vlasti. 

8. Prodali su sve banke strancima i omogućili im da opljačkaju narod Srbije i svu gotovinu koju su prikupili odnesu u svoje matične države. Samo prošle godine je šest stranih banaka iz Srbije iznelo više od 1,1 milijarde evra čistog profita. 

9. Hotele „Vojvodina” i „Putnik” prodali su narko-bosu Darku Šariću, koji je u njihovo vreme, dok ga je DEA tražila zbog šverca više tona kokaina, bio jedan od najpoželjnijih investitora.

10. Ugasili su kompletnu građevinsku industriju, kao i Neimar koji je izgradio pola Novog Sada, da bi njihovi preduzimači mogli da sruše celu Detelinaru, Telep, Grbavicu i pola Podbare i prodajom stanova za keš, omoguće duplu prodaju stanova, i pljačku više hiljada Novosađana, koji se i danas vuku po sudovima, jer su im prevaranti uzeli poslednje pare iz džepa.  

11. Zatvorili su novosadsku mlekaru, koja je sve do privatizacije radila pozitivno. „Pobedu”, najbolju fabriku za proizvodnju viljuškara na Balkanu, prodali su u bescenje direktoru svoje stranke da tamo prepakuje šećer, a umesto „Zmaja” svetski poznate kompanije hteli su da grade stanove. 

12. Suspendovali su prehrambeni suverenitet države tako što su kompletnu prehrambenu industriju i sve trgovninske lance prodali strancima. Tako smo u dvostrukom gubitku i dvostrukoj opasnosti. Stranci sutra mogu odlučiti da obustave prodaju hrane u Srbiji. Isto tako, sutra mogu odlučiti da zatvore sve supermarkete. 

Ovo je samo 12 njihovih najkardinalnijih grešaka, koje uvek treba imati na umu. Narod koji zaboravlja prošlost, rizikuje da mu se ona ponovi.

Autor je stručnjak za odnose s javnošću