DANAS JE SVETI TRIFUN Ovo su običaji i verovanja za današnji dan PADAVINE OTKRIVAJU KAKVA NAS GODINA ČEKA

U crkvenom kalendaru ovaj dan je označen crnim podebljanim slovom, a obeležava se i kao pretprazništvo Sretenja koje se obeležava 15. februara. 

Sveti Trifun se smatra zaštitnikom mnogih zanata i onih koji iskreno vole i neguju hrišćansku ljubav. Vinogradari posebno slave Svetog Trifuna, dok ga svojim zaštitnikom smatraju i gostioničari. 

Na današnji dan vinogradari idu u vinograde, orezuju lozu i vinom zalivaju čokote, da bi time povratili vinogradu malaksalu snagu, posle dugog zimskog perioda. 

Vinogradari kažu da "valja" da se na današnji praznik poreže barem jedan čokot vinove loze i zalije vinom - da godina bude rodna, a od jeseni vino slatko. Zbog ovog običaja, u istočnoj Srbiji Svetog Trifuna zovu i Orezač ili Zarizoj. 

Srpske porodice Svetog Trifuna slave kao krsnu slavu. Mole mu se da zaštite polja od poplava, grada i raznih vremenskih nepogoda.

Veruje se da ako na Trifundan pada sneg ili kiša, biće kišna i rodna godina. Ako je vedro, godina će biti sušna i nerodna. Veruje se, takođe, da posle ovog dana zima polako počinje da popušta - to Sveti Trifun na svoj praznik pobode u zemlju ugarak i sneg počne da se topi. 

Sveti Trifun rođen je u selu Kampsadi u Frigiji od siromašnih roditelja. U detinjstvu čuvao guske. I još od detinjstva na njemu je bila velika blagodat Božja, te je mogao isceljivati bolesti na ljudima i na stoci, i izgoniti zle duhove. 

Srpska pravoslavna crkva, verujući u čudnu moć molitvenog zastupništva svetog mučenika Trifuna, ustanovila je naročiti molitveni čin, koji se vrši sa njivama ili baštama, ako se dogodi šteta od insekata, miševa i drugih životinja. Kad se vrši ovaj čin uzima se zejtin iz kandila svetog Trifuna i bogojavljenska vodica, pa sveštenik unakrst škropi njivu, baštu ili vinograd, i pored ostalog čita i "zaklinanije svjatago mučenika Trifuna". Na taj način sveti Trifun se smatra zaštitnikom poljskih useva. 

Naši vinogradari zbog toga slave svetog Trifuna kao patrona, pa toga dana idu u vinograde, orezuju po koju lozu i vinom zalivaju po koji čokot, da bi time povratili vinogradu malaksalu snagu, posle dugog zimskog mrtvila, pa da počne bujati u proleće koje se već počinje primicati. Zbog toga svetog Trifuna u Istočnoj Srbiji zovu Orezač i Zarizoj.

Bude se priroda i ljubav

Sa ovim danom stiže proleće, da se budi priroda i najuzvišenije osećanje kod ljudi - ljubav. 

Običaj da se 14. februara slavi praznik zaljubljenih potiče iz vremena antičke Grčke i Rima, kada su slavljena božanstva plodnosti i zaštitnici svetosti braka. 

Na Dan zaljubljenih običaji su različiti i sve više se vezuju za potrošačko društvo, dok se u pravoslavnim hramovima i u pravoslavnim domovima na Trifundan poštuje pretežno vekovna tradicija crkve. 

(Kurir.rs)