PRERAĐIVAČKA INDUSTRIJA JE NAJVAŽNIJI SEKTOR U STAROJ PAZOVI U "zelenoj agendi" je velika šansa

Ipak, uprkos snažnoj ekonomskoj aktivnosti i prisustvu velikih domaćih i stranih kompanija lokalno tržište rada se suočava sa nizom izazova modernog doba, od potrebe za digitalnim veštinama do brige o najranjivijim grupama. Sve su to zaključci analize “Status quo”, urađene u okviru međunarodnog projekta "Diversifikacija tržišta rada u industrijskim gradovima dunavskog regiona kroz unapređenu saradnju aktera i usklađivanje veština, u cilju podrške lokalnim tranzicijama i promocije dugoročnog održivog razvoja" - SteelCityZen, koji se sprovodi u okviru Interreg VI-B Programa za Dunavski region 2021-2027, a finansira se sredstvima Evropske unije.

Analiza postojećeg stanja tržišta rada u Staroj Pazovi je urađena je sa ciljem da se pregledaju trenutno stanje i perspektive ekonomskog razvoja Stare Pazove kao i da se javnost informiše o daljim aktivnostima projekta. Stubovi lokalne ekonomije su industrija, trgovina i logistika.

Rezultati analize ukazuju da prerađivačka industrija predstavlja najvažniji sektor u Staroj Pazovi. Čak 35,13% svih zaposlenih u opštini, odnosno 9.356 ljudi, radi u ovom sektoru koji beleži stalni uspon. Bilo da je reč o domaćim porodičnim firmama koje se bave plastikom, drvetom i metalom, ili o velikim stranim investitorima iz automobilske i prehrambene industrije, izazovi su zajednički: kako pronaći stručni kadar i odgovoriti na zahteve digitalizacije. Treba pomenuti i trgovinu i logistiku. Trgovina zapošljava skoro 23% radne snage, dok transport i skladištenje zapošljavaju više od 10% radnika.

Obrazovanje kao most ka budućnosti

U Staroj Pazovi je najviše meštana srednjeg obrazovanja, čak 61,64% stanovništva starijeg od 15 godina. Unutar tog segmenta su najzastupljeniji četvorogodišnji stručni profili (više od 70%), što potvrđuje snažnu usmerenost ka zanatima i tehničkim zanimanjima. Zanimljivo je da žene češće imaju visoko obrazovanje nego muškarci, ali su istovremeno brojnije i u grupi onih bez završene škole. Dok 17,23% građana ima fakultetsku ili višu diplomu, oko 4,35% je onih bez završene osnovne škole, što ukazuje na potrebu za dodatnom podrškom u opismenjavanju i prekvalifikaciji najugroženijih.

Svakodnevni život i “zelena” šansa

Analiza pokazuje da postoje razlike u komunalnoj opremljenosti, naročito u vodosnabdevanju između centra i perifernih naselja i da postoji više od 2.000 korisnika usluga Centra za socijalni rad što ukazuje na nesigurne prihode u zajednici. Srećom, Stara Pazova u “zelenoj agendi” vidi veliku priliku. Sa više od 1.300 preduzeća i 4.000 preduzetnika, postoji ogroman potencijal za uvođenje energetske efikasnosti i razvoj novih, “zelenih” zanimanja koja će čuvati životnu sredinu i potencijalno otvoriti nova radna mesta. 

Put ka održivoj budućnosti

Iako Stara Pazova ima snažnu bazu i stabilnu dinamiku, njen pravi uspeh zavisiće od toga koliko uspešno povezuje privredni rast sa socijalnom pravdom. Rešenje leži u integrisanom pristupu, jačanju veza između obrazovanja i tržišta rada, podršci malim preduzećima i brizi o svakom pojedincu. Sprovedena analiza služi kao precizna mapa puta koja omogućava da buduće strategije ne budu samo spisak lepih želja, već konkretni odgovori na stvarne potrebe privrede i građana.