(FOTO) ARHITEKTURA KOJA OSVAJA POGLED I PAŽNJU Daunova palata je jedna od najlepših građanskih kuća Zrenjanina

Daunova palata je izrađena u periodu između 1880. i 1882. godine, u stilu akademizma, odnosno neorenesanse, a prema projektu arhitekte Rudolfa Jarica. Njen prvi gazda bio je Đula Daun, trgovac i vlasnik ciglane.

Daunova palata je masivna jednospratna građevina izdužene pravougaone osnove koja zauzima dve parcele, a sa svoje tri fasade izlazi na regulacionu liniju tri ulice: Kralja Aleksandra Prvog Karađorđevića, Jevrejsku i Gimnazijsku. Zgradu čine četiri krila koja formiraju unutrašnji svetlarnik.

“Objekat stilski pripada akademizmu koji se bazirao na pedantnom prenošenju obrazaca davno preživelih stilova. Osnova graditeljskih inspiracija je u ovom slučaju nalažena u arhitekturi italijanske renesanse. To se vidi po jasnoj podeli fasadnog platna horizontalnim vencima i vertikalnim ispustima u vidu rizalita, kao i elementima fasadne štuko dekoracije oko i između prozora”, objašnjavaju u Zavodu za zaštitu spomenika kulture Zrenjanin.

Stilska dekoracija spoljašnjosti nastavlja se u unutrašnjost. Pažnja je naročito usmerena na ulaz sa stepeništem, što je karakteristika u ulaznom holu iz Gimnazijske ulice, gde je nekada bio glavni ulaz u zgradu. Stepenice, koje su i danas očuvane, ali i galerija, bili su od kovanog gvožđa i bogato dekorisani.

“Palata Daun predstavlja jednu od reprezentativnih građanskih kuća s kraja 19. veka razvijene stambene kulture. Izvedena je prema planovima Rudolfa Jarica, arhitekte iz Budimpešte, koji je rođen u Velikom Bečkereku”, ističu u Zavodu.

Sedamdesetih godina 20. veka prizemlje je zastakljeno celom dužinom ulične fasade, što je narušilo arhitektoniku građevine i degradiralo je u velikoj meri.

Godinama unazad zgrada je bez namene i nalazi se u vrlo lošem stanju. Krovni pokrivač od biber crepa sasvim je dotrajao te propušta vodu na mnogim mestima, kao i malter na fasadama koji otpada.

“Prilikom budućih restauratorskih radova trebalo bi ukloniti postojeću nadstrešnicu i velike staklene izloge. Potrebno je i obnoviti zidno platno prizemlja i vratiti originalne otvore za izloge i ulazna vrata. Otvori treba da su lučno završeni i postavljeni u osovini prozora sprata. Potrebno je, takođe, izraditi drvene portale od kvalitetne hrastovine ili borovine i ugraditi ih u lučne otvore prizemlja. Trebalo bi aktivirati i izloge iz Jevrejske ulice tako da budu u funkciji”, savetuju stručnjaci Zavoda za zaštitu spomenika kulture Zrenjanin.

Projekat “Dvorci i velelepna zdanja Vojvodine – raskošni čuvari istorije“ realizuje Dnevnik Vojvodina press doo, a sufinansira Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajedicama. Stavovi u podržanom projektu ne izražavaju nužno stavove organa koji je dodelio sredstva.