KAKO POLJOPRIVREDNO ISKUSTVO IZ RUSIJE PRIMENITI NA SRBIJU Lale kao poslovni model, od lukovice do cveta, od sna do biznisa

Voditelj, poznat samo kao Andrej, putuje po Rusiji i posećuje preduzetnike na terenu – u fabrikama, na farmama, u staklenicima i magacinima. Kanal je stekao veliku popularnost jer prikazuje unutrašnjost preduzetničkog života – sa svim teškoćama, kreditima, neuspesima i momentima trijumfa. Nema ulepšavanja, nema infobiznis klišea – samo realna ekonomija.

U ovom posebnom izdanju „Poseta plantaži lala”, Andrej je posetio Maksima – preduzetnika koji je od hobija uzgajanja bilja na balkonu izgradio jedan od većih cvećarskih kompleksa u Rusiji. Danas, Maksim vodi staklenički kompleks površine 3 hektara (30.000 m²) u gradu Simferopolju na Krimu, gde uzgaja godišnje oko 4 miliona cvetova – pretežno lala, ali i hrizantema, božura (piona) i egzotičnih ranunkulusa.

Pre cvećarstva, Maksim je zajedno sa poslovnim partnerom Mišom Orešinom vodio kompaniju „Car-Badem“ (Tsar-Mindal) – specijalizovanu za korporativne poklone i luksuzne orašaste plodove. Cvećarstvo je počelo kao hobi, uzgajanje bosiljka i peršuna na balkonu. Jedna poruka od glavnog agronoma stakleničkog kompleksa „Vyborghets“, Vladimira Mora, promenila je sve.

Kako je sve počelo – od bosiljka do 4 miliona lala

Maksimova priča je savršeni primer preduzetničke hrabrosti i strateškog razmišljanja. Evo kako je jedno pismo promenilo njegov tok života: „Nisam znao ni kako lala izgleda. Doslovno sam otišao u cvećare u blizini kuće i pitao: kupujete li takve stvari? Rekli su: da, sve. I krenuo sam.“ 

Pre nego što je zasadio jednu jedinu lukovicu, Maksim je prošao desetak cvećara i ispitao potražnju direktno na terenu – bez studija, bez poslovnih planova, bez konsultanata. Ovo je bio izuzetno pragmatičan test tržišta koji svaki početni preduzetnik treba da primeni. Savet koji vredi zlata: pokušajte najpre to da prodate – makar hipotetički. Videćete odmah da li postoji potražnja. Ako deset cvećara kaže ne, ugasiće se entuzijazam pre nego što potrošite kapital.

Te prve sezone, uz finansijsku podršku investitora Dmitrija, Maksim je zasadio 250.000 lala. Lukovice su tada koštale oko 13 rubalja (15,2 RSD / 0,13 EUR) po komadu – što znači ukupnu investiciju od oko 3,25 miliona rubalja (3,8 miliona RSD / 32.500 EUR) samo za sadni materijal. Ukupna inicijalna investicija, uključujući modernizaciju staklenika (grejanje, skladišni prostor), iznosila je oko 5 miliona rubalja (5,85 miliona RSD / 50.000 EUR). Šest godina kasnije, kompanija uzgaja 4 miliona cvetova godišnje na dve lokacije: Krim i Brjansk.

Ekonomija jednog cveta – od lukovice do police

Jedna od najvrednijih sekcija ovog razgovora jeste detaljna analiza ekonomike jednog stabla lale. Evo kako se formira cena… 

Lukovica – 70% troška. Lukovica (bulb, od holandskog bol) čini 70% ukupnog troška uzgoja, uključujući i njenu dostavu. Sav sadni materijal za lale dolazi iz Holandije, koja kontroliše čak 95% svetskog tržišta lukovica cveća. Prosečna nabavna cena lukovice sa dostavom u Rusiji 2025/2026. iznosila je oko 31 rubalj (36,3 RSD / 0,31 EUR) po komadu — što je, uzevši u obzir kurs evra i logističke komplikacije usled sankcija, znatno više nego pre nekoliko godina.

Za poređenje: u Srbiji se lukovice uvezenih sorti lala trenutno kreću od 0,80 do 2,50 evra po komadu (kalibri 10/11 i 11/12), zavisno od sorte i dobavljača. Srpski uvoznici pretežno nabavljaju lukovice direktno iz Holandije, Belgije i Italije, i ta logistička trasa za srpske uzgajivače može biti ostvarena pod mnogo povoljnijim uslovima nego u Rusiji, jer Srbija nema sankcija prema EU i ima stabilizaciono-asocijacioni sporazum koji olakšava uvoz.

Troškovi uzgoja – 30% troška. Ostatak troška čine rad, grejanje, svetlost, voda, pakovanje i amortizacija opreme. Maksim procenjuje da uzgoj po stablu košta između 10 i 15 rubalja (11,7-17,5 RSD / 0,10-0,15 EUR). Prosečni škart (otpad) koji Maksim uzima u kalkulaciju je 12,5%, što znači da od 100 posađenih lukovica planira isporuku 87 cvetova. Ukupna cena koštanja jednog stabla lale iznosi između 40 i 45 rubalja (46,8-52,6 RSD / 0,40-0,45 EUR), a ciljna marža je oko 10 rubalja (11,7 RSD / 0,10 EUR) po stablu – što Maksim smatra odličnim rezultatom.

Lanac vrednosti od polja do kupca

Lala prolazi kroz nekoliko ruku pre nego što stigne do krajnjeg kupca. Ceo taj lanac u Rusiji izgleda ovako: Proizvođač – Prodajna cena: 50-55 rubalja (58,5-64,3 RSD / 0,50-0,55 EUR) (fura, tj. kamion od 200.000 do 250.000 stabala). Veliki veletrgovac dodaje 10 rubalja marže (11,7 RSD / 0,10 EUR), 60-65 rubalja (70,2-76 RSD / 0,60-0,65 EUR). Mali veletrgovac/regionalni distributer dodaje 5–10 rubalja (5,8-11,7 RSD / 0,05-0,10 EUR), 65-75 rubalja (76-87,7 RSD / 0,65-0,75 EUR). Maloprodajni cvećar (butik) – nabavna cena 70-75 rubalja (81,9-87,7 RSD / 0,70-0,75 EUR), maloprodajna cena 150 rubalja (175,5 RSD / 1,50 EUR) (x2 marža). Supermarketi i lanci → mogu prodavati ispod nabavne cene kao traffic-product oko praznika.

Zaključak: cvet na putu od njive do vaze naraste u ceni 3 do 5 puta. Ista logika važi i u Srbiji. Direktna veza sa kupcem (floristima, cvećarama, firmama) smanjuje broj posrednika i značajno poboljšava profitabilnost.

Proces uzgoja – od lukovice do buketa

Faza 1: Nabavka i hlađenje lukovica. Sve počinje lukovicom iz Holandije. Ona stiže u specijalnim lilijarskim kutijama i može zahtevati dodatni period hlađenja u rashladnim komorama na lokaciji. Rashladne komore su, kako Maksim naglašava, „svetinja“ svake cvećare. Maksimov kompleks ima više od 2.000 m² hladnjača, od kojih je 600 m² rezervisano za fasovanje cveta.

Faza 2: Sadnja i forsiranje (vigorizacija). Lukovice se sade na supstrat ili hidroponski sistem. Temperatura, vlažnost i osvetljenost strogo se prate tokom procesa koji se zove forsiranje, tj. indukcija cvetanja u staklenicima van prirodnog perioda. Staklenici u Simferopolju imaju visinu slemena od 6,5 metara, automatske prozore za ventilaciju i mreže za zasenjivanje umesto skupih automatskih zavesa koje bi koštale oko 20 miliona rubalja (23,4 miliona RSD / 200.000 EUR) za ceo kompleks.

Faza 3: Berba i fasovanje. Cvet se bere dok je još na lukovici i tako transportuje u hladnjaču. Zatim prolazi kroz debalber – mašinu za uklanjanje lukovice. Potom se stabla sortiraju laserom po visini, vezuju u bukete (5, 10 ili 25 stabala), pakuju u providnu foliju ili papir i slažu u kartonske kutije. Na vrhuncu sezone, Maksimov kompleks fasuje više od 200.000 stabala dnevno, a na berbi sa njive može dostići i do 500.000 stabala dnevno.

Faza 4: Distribucija. Gotov cvet se čuva na temperaturi 1 do 3°C i transportuje u rashladnim vozilima do kupaca širom Rusije – od Vladivostoka do Kaluge. Ovo je i ključna prednost lokalnog proizvođača u Srbiji: kraća rastojanja do krajnjeg tržišta znače svežiji cvet i niže logističke troškove.

Poslovni rizici – realna slika

Cvećarstvo je ekstremno sezonalna industrija. U Rusiji, 8. mart (Dan žena) je apsolutno dominantan praznik za prodaju lala – kao što su u Srbiji 8. mart, ali i Dan zaljubljenih (14. februar) i 1. mart (Martenica) koji čine snažnu prolećnu sezonu. To znači da se celogodišnja profitabilnost često određuje u roku od svega 10 do 14 dana. Ako cvet ne stigne na vreme – ili ne sazre na vreme – posledice su katastrofalne.

Prethodna sezona (2024/2025) bila je za Maksima najteža u šest godina poslovanja. Deo lala nije pravovremeno sazreo, deo isporuka je propao. Rezultat: masovni otkazi, sudske tužbe. Bez diversifikacije (lukovice za prodaju, hrizanteme, pretplate za narednu sezonu) — kompanija bi teško preživela. Sve dugove vratio je do decembra.

„Bila je to ozbiljna i teška lekcija. Ali to je biznis. Opstali smo i isplatili svima do poslednje rublje.“

Kreditno opterećenje i kamatne stope

Jedan od najvećih strukturalnih problema industrije je visoka kreditna opterećenost u kombinaciji sa visokim kamatnim stopama. Maksim je tokom jedne od ključnih sezona uzeo kredite od 60 miliona rubalja (70,2 miliona RSD / 600.000 EUR) za kupovinu sadnog materijala za 3 miliona stabala. Ruske kamatne stope su 2024/2025. dostigle 22-25%, što je u potpunosti degradiralo profitabilnost. U Srbiji su kamatne stope nešto niže, ali nedostupnost povoljnih kreditnih linija za cvećarstvo ostaje realna prepreka.

Državna podrška – rusko iskustvo

Maksim je jednom uspeo da dobije sredstva od Ministarstva poljoprivrede Rusije pod programom „Porodična farma“ (Semejnaya ferma) – u iznosu od oko 20 miliona rubalja (23,4 miliona RSD / 200.000 EUR). Sredstva su dobijen u Sankt Peterburgu, uz predaju dokumentacije za uzgoj jagodičastog voća. Međutim, kada je kompanija promenila fokus sa jagoda na cveće, Ministarstvo je odbilo da prihvati izmenu namene i zatražilo vraćanje celokupnog iznosa, uz pretnje tužbama i tužilaštvom. Maksim je vratio novac, ali je izgubio i oko 1,5 miliona rubalja (1,75 miliona RSD / 15.000 EUR) u procesu.

Pouka je jasna: državne subvencije su rigidni instrumenti. Svaka promena plana – ma kako opravdana – može izazvati ozbiljne posledice. Maksim savetuje: bolje je uzeti kredit ili kapital od investitora, jer on dolazi bez takvih ograničenja.

U sistemu podrške ruskog agrara, cveće je na periferiji. Nema garancije prihoda, nema PDV olakšica (Maksim plaća pun PDV od 22%), nema subvencionisanih kredita za veliku ekspanziju. Isti problem postoji i u Srbiji – cvećarstvo nije tretirano kao strateška grana.

Državna podrška u Srbiji – šta postoji 

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije (minpolj.gov.rs) raspisuje svake godine javne pozive za investicione podsticaje u biljnoj proizvodnji. Relevantni za cvećarstvo su: Podsticaji za nabavku opreme za zaštićene bašte – plastenici, staklenici, automatizovane mreže za senčenje, sistemi za navodnjavanje, oprema za grejanje. Bespovratna sredstva za primarne biljne proizvođače – refundacija do 50% vrednosti investicije. IPARD III fondovi – EU pretpristupni fondovi, Mera 1 (investicije u fizičku imovinu gazdinstava) – do 1,5 miliona evra po korisniku. Fond za razvoj poljoprivrede – kreditne linije za nabavku plastenika i staklenika po povlašćenim uslovima. Osnovna podrška po hektaru – 18.000 dinara po hektaru za biljne kulture (2025/2026). Za 2026. godinu, Vlada Srbije izmenila je uredbu o podsticajima i predvidela 36 milijardi dinara za agrarni budžet što je rekordna cifra. IPARD III otvara značajne mogućnosti za one koji su upisani u Registar poljoprivrednih gazdinstava (RPG) i imaju aktivan status u sistemu eAgrar. Preduslov je i posedovanje kvalifikovanog elektronskog potpisa (KEP) i izmirene poreske obaveze. (Izvor: podsticajiupoljoprivredi.rs, minpolj.gov.rs, ipard.rs, subvencije.rs.)

Paralela sa Maksimovim iskustvom u Rusiji

Poređenjem srpskog sistema podrške sa iskustvima opisanim u videu, uočavaju se slični strukturalni problemi: Subvencije su vezane za konkretnu namenu i ne tolerišu promenu, kao što je Maksim iskusio s prelaskom sa jagoda na cveće. Mali proizvođači nemaju adekvatan pristup digitalnim alatima ni stručnim savetnicima koji bi im pomogli da pravilno apliciraju. Cvećarstvo nije strateška kategorija – nema posebnih programa ni povlašćenih kredita specifično za ovu granu. Birokratska sporost i fragmentiranost programa mogu biti obeshrabrujuće za početnike.

Ono što Srbija ima, a Rusija nema: pristup EU tržištu i EU fondovima. IPARD program je jedinstven alat koji srpski uzgajivači cveća mogu iskoristiti za izgradnju staklenika, nabavku rashladnih komora, automatizovane linije za fasovanje – upravo ono što je Maksim gradio iz privatnih sredstava uz visoke kamate. Ko dobro aplicira na IPARD, može dobiti bespovratno do 65% vrednosti investicije.

Srbija – idealno tlo za cvećarsku revoluciju

Evropski stručnjaci za hortikulturu ocenjuju da Srbija i jug Francuske imaju gotovo identičnu mikroklimu, broj sunčanih dana i kvalitet zemljišta, i to je jedan od najboljih argumenata za razvoj cvećarstva u Srbiji. Konkretno, Vojvodina, ravničarski prostor, blizina Mađarske, dobra infrastruktura, već postoji iskustvo u cvećarstvu, potom Šumadija (okolina Kragujevca, Rače, Knića), oko 200 porodica već uzgaja rezano cveće, organizovano u klaster „Šumadijski cvet“, zatim Šabac i zapadna Srbija imaju povoljne mikroklimatske zone, dok su oblast Ljiga, Trstenika, Kruševca, klimatski povoljni pojasevi za uzgoj rezanog cveća, a južna i jugoistočna Srbija, imaju sunčaniji i topliji pojas, te su potencijal za hidroponski uzgoj lala u staklenicima. Za uzgoj lala u staklenicima, nadmorska visina nije presudna – bitna je kontrola temperature unutar staklenika. To znači da gotovo svaka regija u Srbiji, od ravnice do brdskih zona, može biti pogodna za industrijsku cvećarsku proizvodnju uz adekvatnu infrastrukturu. Lale preferiraju pH vrednost zemljišta između 6 i 7, dobro drenirano tlo bogato organskim materijama, što je opis tipičnog srpskog obradivog zemljišta u panonskoj zoni i Šumadiji. (Izvor: agroklub.rs, agrobizniscentar.rs, sdplus.rs)

Tržišni potencijal – neverovatne brojke

Situacija na srpskom tržištu cveća gotovo je ogledalo ruske situacije opisane u videu: uvoz je više od tri puta veći od izvoza. Konkretno: Srbija uvozi cveće pretežno iz Holandije, Italije, Belgije i Mađarske — ruže, karanfile, hrizanteme, orhideje. Izvoz cveća iz Srbije dostigao je 6,1 milion evra, ali je uvoz i dalje višestruko veći, oko 2.000 porodica bavi se cvećarstvom, ali obim je daleko ispod potencijala. Potrošnja cveća u Srbiji raste godišnjom stopom od 10%, u skladu sa globalnim trendom. Domaće tržište procenjuje se na oko 27 miliona evra godišnje. Ovo znači da 85% tržišnog prostora u cvećarstvu još uvek nije pokriveno domaćom proizvodnjom, baš kao u Rusiji gde Maksim kaže: „Tržište je slobodno, ulazite! Ovde vas čekaju 100%.“ Ko uđe sada i postavi se strateški, ima pred sobom decenije rasta i relativno mali pritisak domaće konkurencije. (Izvor: sdplus.rs, agroklub.rs, zdravasrbija.com)

Direktna poređenja Rusija vs Srbija

Kirija: 2 miliona rubalja/mesec (2,34 miliona RSD / 20.000 EUR) za 3 ha staklenika (Rusija). U Srbiji niže kirije, ali i manja ponuda staklenika za iznajmljivanje. Lukovice: Rusija uvozi uz sankcije, složenost logistike. Srbija: direktan uvoz iz EU bez sankcija, povoljniji kurs. PDV: 22% bez olakšica Rusija, a Srbija: 10% za primarnu poljoprivrednu proizvodnju i potencijalne olakšice za male proizvođače.Kamatne stope: 22-25% Rusija, a u Srbiji niže, posebno uz IPARD i fondove za razvoj agrara. Tržišni udeo domaćeg cveta: 15% (Rusija i Srbija), ogromna mogućnost za rast u obe zemlje

Holandija kao standard – koliko smo daleko i šta da radimo

Holandija je domaćin više od 7 milijardi lukovica koje se godišnje uzgajaju i isporučuju širom sveta. Na slavnoj licitaciji Royal Flora Holland, najvećem cvećarskom tržištu na svetu – svakodnevno prolazi neverovatna količina cveća. Holandske farme su visoko mehanizovane, koriste veštačku inteligenciju za praćenje rasta, imaju automatizovane debalbere i fasovalice, savremene logističke lance i direktnu vezu sa maloprodajom po celom svetu. Holandija je ovu poziciju gradila 800 i više godina – tradicija, nauka, državno-privatno partnerstvo i tržišna orijentisanost. Ali Maksim ne pada u defetizam:

„Dajte nam 10 godina dugoročnih novčanih subvencija i bićemo Holandija. Ništa nije nemoguće – imamo odlične profesionalce, inženjere i marljive ljude.“ Isti argument važi za Srbiju. Staza do holandskog standarda dugotrajna je, ali nije nemoguća. Kineska auto-industrija je za dvadesetak godina napravila skok koji niko nije predvideo – uz preciznu državnu podršku i strpljivo ulaganje u privatni sektor. Agrarna Srbija može ići istim putem, ako se stvori pravo okruženje: dugoročni povoljni krediti za stakleničku gradnju (10 godina, niske kamate), strateška klasifikacija cvećarstva kao prioritetne grane, edukacija, uvođenje cvećarskih programa na agrarnim školama i fakultetima, udruživanje proizvođača, zajednički nastup na tržištu i zajednička nabavka sadnog materijala, razvoj domaćeg sadnog materijala, dugoročni cilj koji smanjuje zavisnost od uvoza.

Saveti za početnike – Maksimova formula

Kada ga pitaju šta bi savetovao nekome ko želi da krene u cvećarski biznis u 2026. godini, Maksim ima sistematičan pristup. Pre nego što da ikakav savet, pita tri ključna pitanja: Koliko novca imate? Ovo nije nekulturno pitanje – to je pitanje realizma. Svaki odgovor otvara drugu strategiju. Sa milion rubalja (1,17 miliona RSD / 10.000 EUR) – mala, specijalizovana parcela za direktnu prodaju. Sa stotinu miliona rubalja (117 miliona RSD / 1 milion EUR) – industrijska skala. Bez preciznog odgovora, biznis plan ne može biti koherentan.

Imate li preduzetničko iskustvo? Nije presudno iskustvo u cvećarstvu, bitno je preduzetničko iskustvo: sposobnost upravljanja rizikom, organizacije tima, pregovaranja, čitanja finansijskih pokazatelja. Cvećarska tehnologija se može naučiti, preduzetnički način razmišljanja je teže usaditi.

Šta već imate? Plastenik, staro skladište, kombi – sve to može biti prednost. Sadni materijal čini samo 50% ili manje početne investicije; ostatak odlazi na infrastrukturu. Ko već ima nešto, u boljem je polaznom položaju.

Testirajte tržište PRE investicije. Poput Maksima koji je obišao cvećare pre sadnje, razgovarajte sa kupcima pre nego što zasadite i lukovicu. Floristički butici, hotel-menadžeri, korporativni nabavljači – svi su potencijalni kupci. Tržište je slobodno. Ulazite. Ako igrate na duge staze, sve će biti u redu. 

Šta je apsolutno presudno za uspeh

Kvalitet sadnog materijala – to je osnova; loš materijal znači uzaludni napor. Precizno praćenje tehnologije uzgoja: temperatura, vlažnost, osvetljenost moraju biti pod kontrolom. Hladnjaci i hladni lanac, bez toga, cvet dolazi do kupca uvenuo. Diversifikacija, više vrsta cveća, više kanala prodaje, lukovice za prodaju. Cash flow praćenje, ne samo profit, nego likvidnost svakodnevno. Fleksibilnost i prilagodljivost tržištu, tržište određuje cenu, ne vaša cena koštanja. Ranunkulus, hrizanteme i božuri, diverzifikacija u praksi. Pored lala, Maksim uzgaja i hrizanteme, već treću godinu, sa godišnjom produkcijom od preko milion stabala. Nova kultura u testu su ranunkulusi, u narodu zvani leptirići, koji dolaze iz Italije i smatraju se super-premium cvećem. Tu su i božuri (pioni, Paeonia) – prvi put u rezanoj formi, izlaze iz vegetacije i tek se pripremaju za berbu. Diversifikacija je jedan od centralnih principa Maksimovog biznisa. Ona nije samo marketinška odluka – to je sistem zaštite od rizika. Ako lala ne uspe, hrizanteme drže kompaniju živom. U Srbiji, ova logika je jednako primenljiva. Domaći cvećari koji uzgajaju isključivo jednu vrstu izloženi su enormnom sezonskom riziku. Uvođenje hrizantema (za Zadušnice), ruža (za Dan zaljubljenih), ranunkulusa i egzotičnih sorti kao premium ponude – može udvostručiti prihod bez udvostručenja troškova.

Zaključak – poruka za srpske preduzetnike

Cvećarski biznis nije bajka. On zahteva kapital, strpljenje, preciznost i sposobnost da izdržite godinu u kojoj vam sve krene naopako. Maksim je to doživeo. I preživeo.

Ali cvećarski biznis je jedan od retkih koji ima ogroman slobodan prostor, i u Rusiji i u Srbiji. Uvoz dominira. Domaće tržište je potcenjeno. Potražnja raste. Sezonalnost je predvidiva. Staklenička tehnologija je dostupna. Državna podrška postoji – treba je znati iskoristiti.

Srpski preduzetnik koji krene u cvećarstvo danas ima pred sobom: 15-20% domaće tržišne pokrivenosti, pristup EU fondovima, odlične klimatske uslove, direktnu EU logistiku za sadni materijal i tržište od 7 miliona potrošača. Na duge staze, cvećarstvo može biti jedna od najisplativijih agrarnih grana. Maksimov savet koji vredi zlatom: „Ako igrate na duge staze, sve će biti u redu. Tržište je slobodno, ulazite. Ovde vas čekaju 100%.“

Dr Goran Dejanović

Napomena o izvorima:

Ovaj tekst je nastao na osnovu transkripcije Jutjub videa objavljenog na kanalu „Andrej | Biznis od nule”, kao i javno dostupnih podataka iz sledećih izvora:

 * agroklub.rs — Cvećarstvo Srbije, uzgoj cveća, uvoz-izvoz

 * sdplus.rs — Cvećarstvo najisplativija biljna proizvodnja

 * agrobizniscentar.rs — Lale u cvećarstvu: uzgoj, nega i tržište

 * zdravasrbija.com — Uzgoj cveća i ukrasnog bilja

 * minpolj.gov.rs — Javni pozivi Ministarstva poljoprivrede Srbije

 * subvencije.rs — Bespovratna sredstva za plastenike

 * ipard.rs i ipard.co.rs — IPARD III program, Mera 1

 * podsticajiupoljoprivredi.rs — Aktuelni podsticaji 2025/2026

 * eagrar.gov.rs — Registar poljoprivrednih gazdinstava

 * uap.gov.rs — Uprava za agrarna plaćanja

 * YouTube transkript videa: https://youtu.be/r3w8aT5b1vo

Svi podaci su proveravani u skladu sa javno dostupnim informacijama zaključno sa martom 2026. godine.