VASKRŠNJI PONEDELJAK DONOSI POSEBNE OBIČAJE Evo šta se danas radi za sreću i napredak i ZAŠTO MOMCI POLIVAJU DEVOJKE VODOM
Prvi dan posle Vaskrsa, poznat kao Vaskršnji ili Svetli ponedeljak, u srpskoj tradiciji obeležava se nizom verskih i narodnih običaja, od litija do simboličnih rituala koji, prema verovanju, donose sreću, napredak i blagostanje u narednom periodu.
Prvi ponedeljak posle Vaskrsa naziva se Svetli ili Vodeni ponedeljak, u narodnu poznat i kao Vaskršnji ponedeljak. Počinje Tomina, Bela nedelja, koja spada u trapave sedmice, tokom kojih se ne poste ni sreda ni petak.
Vaskrs se slavi tri dana, pa su i Vaskršnji ponedeljak i Vaskršnji utorak u kalendaru Srpske pravoslavne crkve obeleženi crvenim slovom. Tokom svih prazničnih dana vernici se pozdravljaju rečima "Hristos vaskrse" i "Vaistinu vaskrse", podsećajući jedni druge na vest o Hristovom vaskrsenju.
U mnogim mestima danas se održavaju litije, a posebno je upečatljiv običaj u manastiru Manastir Hilandar.
Tamo monasi rano ujutru, posle službe, izlaze iz manastirske porte noseći crkvene predmete, dok se na čelu povorke nalazi ikona Bogorodice Trojeručice. Uz molitvu i pojanje, obilaze sveta mesta, a potom se vraćaju u hram.
Vaskršnji ponedeljak poznat je i kao Vodeni ponedeljak, upravo zbog starog običaja koji se i danas ponegde praktikuje.
U pojedinim delovima Vojvodine momci za ženidbu obilaze devojke koje su za udaju. Dolaze u fijakerima, često uz tamburaše, noseći sa sobom posude sa vodom.
Kada stignu, polivaju devojke, verujući da se tako simbolično spiraju grehovi i priziva sreća. Kaže se da što više vode prospu, to su veće šanse da su baš tu devojku izabrali za buduću suprugu.
Danas se nastavljaju gozbe i veselja, dočekuju se rođaci, kumovi, komšije i prijatelji, rodbina iz udaljenijih krajeva. Svaki gost dobija obojeno jaje.
Danas hranu i jaja treba podeliti najsiromašnijima kako bi i oni osetili radost praznika, a da bi godina pred nama bila srećna berićetna.