SEĆAMO SE VAŽNOG SVECA UZ VRLO STROG OBIČAJ! Jednu stvar sutra nikako ne smete da uradite, OVU MOLITVU izgovorite
Srpska pravoslavna crkva 23. aprila obeležava sećanje na Svetog mučenika Terentija i njegove saputnike u stradanju, hrabre ispovednike vere koji su život položili ne odričući se Hrista.
Ovaj dan u crkvenom kalendaru posvećen je jednoj od brojnih grupa ranohrišćanskih mučenika koji su stradali u vreme velikih progona hrišćana u Rimskom carstvu.
Mučenici koji nisu poklekli pred progonima
Sveti Terentije, Afrikan, Maksim, Pompije i još trideset šestoro njihovih saputnika stradali su tokom vladavine cara Trajana Dekija. U to vreme, rimske vlasti su sprovodile oštre mere protiv hrišćana, a namesnik Afrike Fortunijan izdao je naredbu da svi stanovnici moraju prinositi žrtve paganskim idolima. Oni koji bi odbili, bili su izloženi teškim mučenjima i pogubljenju.
U strahu od kazne, deo slabijih u veri je pristao da se odrekne hrišćanstva, ali četrdeset mučenika ostali su postojani u svojoj veri, bez obzira na posledice koje su ih čekale.
Nepokolebljiva vera Svetog Terentija
Sveti Terentije posebno je hrabrio svoje sapatnike, podsećajući ih da ne posustanu pred iskušenjima. Njegove reči ostale su zabeležene kao snažan primer duhovne čvrstine: „Čuvajmo se, braćo, da se ne odreknemo Hrista Boga našega, te da se i On nas ne odrekne pred Ocem svojim nebesnim i svetim angelima!“
Strašno stradanje i čudesna utvrđenost u veri
Nakon hapšenja, trideset šest mučenika bilo je izloženo brutalnim mukama – šibanju, struganju i posipanju soli na otvorene rane, nakon čega su pogubljeni mačem. Preostala četvorica zatvorena su u tamnicu, okovana teškim lancima na vratu, rukama i nogama.
Prema predanju, u tamnici im se javio anđeo Božji koji je dotakao njihove okove, nakon čega su lanci spali sa njih. Ipak, ni to čudo nije ih poštedelo daljih stradanja – ponovo su mučeni i vraćeni u tamnicu, da bi na kraju bili osuđeni na smrt.
Običaji i verovanja
U narodu se veruje da se na dan Svetog Terentija treba uzdržavati od teških poslova i svađa, kao znak poštovanja prema mučenicima koji su stradali u miru i molitvi. Vernici ovaj dan provode u tišini, molitvi i prisećanju na snagu vere koja je nadjačala strah od smrti.
Takođe, smatra se da je ovo dan kada se posebno upućuju molitve za istrajnost, duhovnu snagu i zaštitu od iskušenja, po uzoru na svetitelje koji su ostali verni do kraja.
Molitva
"Mučenici Tvoji Gospode, u stradanju svome su primili nepropadljivi venac, od Tebe Boga našega, jer imajuću pomoć Tvoju mučitelje pobediše, a raziriše i nemoćnu drskost demona; Njihovim molitvama spasi duše naše. Amin."