KRAJ SPEKULACIJA Ministar prosvete rešio dilemu, EVO DA LI ĆE ČASOVI BITI SKRAĆENI
Posle brojnih spekulacija o mogućem skraćenju nastave, iz Ministarstva prosvete stigao je jasan stav da se ta ideja za sada neće realizovati, dok će fokus biti na unapređenju kvaliteta nastave i modernizaciji obrazovnog sistema.
"Mobilni telefoni kao privatne igračke neće biti dozvoljeni na časovima. Oni će kao pomoćno sredstvo za inovativne pedagoške prakse, tačnije prakse učenja i komunikacije, biće optimalno korišćeni. Trenutno se ne razmatra skraćenje časova na 35 ili 30 minuta. Bilo je govora o tome, ali se, po mom mišljenju, krajnje ispravno od toga odustalo, barem u nekom doglednom periodu", kazao je ministar Dejan Vuk Stanković u intervjuu za Kurir.
Na pitanje koji su njegovi prioriteti kada je reč o obrazovnom sistemu, ministar odgovara:
"Unapređenje nastavnog procesa, saznajno kompetentniji i motivaciono snažniji nastavnici i učenici, tehnološki inoviran proces nastave i vrednovanja stečenog saznanja, digitalna transformacija procesa obrazovanja, otvorenost obrazovnog sistema, uvođenje i primena veštačke inteligencije, povezivanje našeg obrazovnog sistema s vodećim regionalnim, evropskim i svetskim univerzitetima, značajna rekonstrukcija i izgradnja obrazovnih ustanova, usmerenost na tehničke, prirodne nauke i matematiku, ali i svest o društvenoj odgovornosti i patriotskoj vrlini obrazovnog sistema, nastavnika i učenika. Jednom rečju, prioritet je osmišljena i postupno sprovedena obrazovna revolucija. Obrazovanje prilagođeno duhu vremena, dinamici tržišta i tehnoloških inovacija, ali i obrazovanje mladih samosvesnih ljudi aktivno uključenih u društveni i politički život, svesnih ideala slobode i jednakosti patriotske vrline. Primarni cilj obrazovanja je društveni progres, lično i opšte blagostanje.
Govoreći o reformama koje očekuju srpske škole, ministar kaže da je nužno obezbediti nesmetan, razumljiv i korektno organizovan prijemni ispit za srednje škole.
"Budući srednjoškolci su već upoznati sa svim relevantnim činjenicama i okolnostima koje se odnose na za njih izuzetno važnu proveru znanja. Regularnost prijemnog ispita prošle školske godine bila je nagoveštaj kraja duboke obrazovne krize kroz koju smo tada prolazili. Inoviran je plan i program rada za prvi razred gimnazije, a u protekloj školskoj godini uveli smo 34 nova obrazovna profila u stručne škole! Ove godine će biti pridodata još četiri nova stručna profila, za koje će prema sadašnjim indicijama vladati veliko interesovanje", kazao je Stanković.
Ističe i da obrazovni sistem mora da ide u korak za zahtevima vremena i tržišta.
"Reforma podrazumeva i nov pristup učenju. Ono se više ne povezuje strogo s količinom reprodukovanih činjenica i naučenih pojmova, već se vezuje za ishode, koji vode ka formiranju sistema rasuđivanja. Konkretno, nije neophodno znati definiciju metafore kao stilske figure u književnom delu, već je suštinski važno za učenika da metaforu zna da prepozna u konkretnom književnom tekstu. Istovremeno, umesto jurnjave za brojem nastavnih jedinica koje treba da kontinuirano predaju i ispitaju, nastavnici će se usklađivati kako da predstave određeni predmet proučavanja iz perspektive više naučnih disciplina koje su povezane. Tako će se istovremeno podstaći i radoznalost đaka, ali i ukazati na složenost svakog predmeta naučnog istraživanja ili svakodnevnog iskustva. U pedagoškom smislu, ishod reforme treba bude sposobnost svakog učenika da brže i efikasnije uči", rekao je Stanković.