PORUKA KRISTAL PJAT ZA SVETSKI DAN IGRE Svi smo mi igrači
Kanađanka Kristal Pjat, jedno od najznačajnijih imena savremene igre, koreografkinja koja je kreirala više od 50 komada za čuvene kompanije kao što su londonski Kraljevski balet, Balet pariske Opere, Holandski teatar igre, Balet Frankfurt, Nacionalni balet Kanade, Ballets Jazz Montreal i trupu Cedar Lake, dobitnica čak četiri nagrade Lorens Olivije nagrade i laureatkinja priznanja „Jovan Ćirilov – za korak dalje” Beogradskog festivala igre, autorka je ovogodišnje Poslanice za Svetski dan igre:
Ljudi se kreću – naše ruke se pružaju, kolena klecaju, glave klimaju, grudi tonu, leđa se izvijaju, skačemo, sležemo ramenima, stežemo pesnice, podižemo i odgurujemo jedni druge. To je jezik, isto koliko je i radnja. To je ono što telo ima da kaže o potrebi, porazu, hrabrosti, očaju, želji, radosti, ambivalentnosti, frustraciji, ljubavi. Ove slike bljesnu u našem umu pune značenja zato što smo sva ta stanja tako čisto osetili u telu –bili smo pokrenuti.
Svi smo mi igrači. Život nas pokreće; život nas igra. Prolazna kao dah, opipljiva kao kost, igra se stvori od nas. Oblikujemo prostor. Pišemo svojim telima na bezrečan način, jezikom koji se duboko razume. Oplemenjujemo prostor u sebi i oko sebe kada igramo.
Kao i život, igra u svakom trenutku stvara i razara samu sebe. Kao i ljubav, ona je izvan razuma.
Volim da mislim o telu kao o mestu; prostoru u kojem se bivanje zadržava i oblikuje. Kada igramo, duboko smo uronjeni u to da budemo tu.
Ovo pišem početkom 2026. godine, u trenutku kada deluje da nema kraja ugnjetavanju, potresima i patnji u našem svetu. Svakodnevno, dok svedočimo strahoti onoga što su ljudi sposobni da čine jedni drugima i mehanizmima moći koji finansiraju i podstiču neizrecivo nasilje nad ljudima i planetom, igra deluje kao lak, beskoristan odgovor. Teško je zamisliti šta umetnik igre može da učini u svetu kojem su tako očajnički potrebni radikalna promena i isceljenje.
Pa ipak – umetnost je, kao i nada, oblik ljubavi. Prkosno stvaralačka pred skrnavljenjem, umetnost je rastvarač za um koji se skamenjuje i melem koji ga leči. Umetnost je posuda koja nas drži dok se zajedno rvemo s pitanjima – na način drugačiji od vesti, drugačiji od dokumentaristike i obrazovanja, drugačiji od mišljenja i društvenih mreža, drugačiji od aktivizma i protesta, ali ne i nespojiv s njima.
Kroz stvaralaštvo gomilamo otpor i nadu kroz male činove hrabrosti, radoznalosti, dobrote i saradnje. U igri, i u stvaranju igre, nalazimo dokaz da je ljudskost više od našeg poslednjeg poražavajućeg globalnog neuspeha.
Ali igri nije potrebno opravdanje, niti objašnjenje. Sačinjena je od nas, a ipak nam ništa ne duguje. Potrebno joj je samo da nastani voljno telo. Sa tog mesta, ona može da prevede neizrecivo; delujući kao posrednik između nas i nepoznatog.
Pokreću nas ti iščezavajući tragovi lepote u sadašnjem trenutku. I dok u sebi nosimo i igru i njen nestanak, podsećamo se sopstvene prolaznosti. U isto vreme, ako zaista obraćamo pažnju, igra nam povremeno može podariti i kratak uvid u sopstvenu dušu.
Svetski dan igre se tradicionalno obeležava 29. aprila, a utemeljio ga je još 1982. Međunarodni savet za igru, koji deluje pri Unesku . Sam datum je pak vezan za najvećeg reformatora u istoriji igre Žan-Žorža Novera, začetnika modernog baleta, igrača i koreografa, koji je rođen 29. aprila 1727. godine.