POSLE DVE I PO GODINE NA ČELU KLUBA ALEKSA RADUKIN SE OPROSTIO OD JUGOVIĆA: Ostvario sam očev i svoj san
Posle dve i po godine provedene na čelu RK Jugović, Aleksa Radukin podneo je ostavku na mesto predsednika kluba, uz poruku da odlazi mirne savesti jer klub ostavlja stabilan, bez dugova i sa sačuvanim superligaškim statusom.
Obraćajući se Skupštini kluba, Radukin je podsetio da je u februaru 2024. godine preuzeo Jugović u veoma teškoj finansijskoj situaciji, sa dugom od oko četiri miliona dinara. Kako je istakao, u međuvremenu su izmirene sve stare obaveze, a klub je dobio i značajnu podršku sponzora, pre svega kompanije „Lamagro“ i Poštanske štedionice.
Na sportskom planu Jugović je izborio opstanak u Superligi, potom stigao do plej-ina i osmog mesta u šampionatu, a ove sezone igrao je i polufinale Kupa Srbije. Radukin je posebno istakao ulogu trenera Gorjana Spahića i njegovog saradnika Đure Tojagića, uz ocenu da je ekipa ponovo dobila prepoznatljivu borbenost.
Ipak, najemotivniji deo govora bio je posvećen njegovom pokojnom ocu Dragomiru Drašpiku Radukinu, jednom od ljudi koji su stvarali Jugović zajedno sa Mićom Lončarom.
Vodeći klub, ostvario sam i njegov i svoj san – poručio je Radukin, podsećajući i na memorijalni turnir koji nosi ime njegovog oca i koji je postao trajno sećanje na ljude koji su gradili klub.
Odluku o povlačenju objasnio je velikim umorom i iscrpljenošću posle godina borbe da klub ostane stabilan i konkurentan.
Neću više biti prvi čovek kluba, ali ću uvek biti uz Jugović i spreman da pomognem – poručio je Radukin.
Na kraju se zahvalio saradnicima, sponzorima, veteranima kluba i svima koji su, kako je rekao, pomogli da Jugović preživi teške dane i ostane deo srpske rukometne elite.
Posebnu zahvalnost uputio je Urošu Lončaru, Milanu Škrbiću, Momčilu Luburiću, Slobodanu Nikoliću, Milošu Kovačeviću, Dušku Vrhovcu, Marku Milanoviću, Miloradu Radišiću i Rajku Prodanoviću, kao i veteranima kluba i Bojanu Srdiću.
Jugović je bio pre nas i biće posle nas. Mi smo samo ljudi koji u jednom trenutku dobiju čast da ga čuvaju – poručio je Radukin na kraju oproštajnog obraćanja.
J. Galić
