EVROPA NA UDARU CUNAMIJA? Naučnici tvrde da je opasnost veća nego što se misli STRAH SE UVLAČI NA POPULARNE PLAŽE
Za mnoge, mediteranska obala predstavlja bezbedno mesto za letovanje, međutim, izveštaji naučnika koji su radili analize zajedno sa Uneskom govore suprotno.
Cunamiji su u prošlosti već pogađali obale ovog regiona, stoga su naučnici rešili da ispitaju da li je moguće da do toga dođe i u budućnosti. Ukoliko se doda podatak da je, počevši od 1970. godine, ova prirodna katastrofa odnela više od četvrt miliona života širom sveta, onda sve dobija mnogo širi smisao.
Mogućnost za tako nešto u narednih 100 godina je 100 odsto
Kako stručnjaci sa Univerziteta Pol Vari Monpelje u svom tekstu za The Conversation pišu, iz Uneska su u junu 2022. godine već upozoravali:
„Statistika pokazuje da postoji 100 odsto šansa za cunami visine najmanje jednog metra u Sredozemnom moru u narednih 100 godina.“
Za Unesko, ova informacija je bitna iz perspektive očuvanja kulturne baštine, međutim, za vlasti mediteranskih zemalja ona predstavlja pitanje bezbednosti stanovništva.
Neosporna je činjenica da posle Pacifika, mediteranski basen ima najveći broj zabeleženih cunamija kroz istoriju. Neki od tih talasa prelazili su visinu veću od dva metra, a jedan od skorijih primera potiče iz 1979. godine u Nici. Nakon prethodnog urušavanja komercijalne luke, usmrtio je osam osoba i izazvao ogromnu materijalnu štetu u gradu i okolnim mestima.
Postoji i Centar za upozorenje na cunami, koji funkcioniše u saradnji sa međunarodnim sistemom koji održava Unesko za čitav Mediteran.
Potencijalno, on omogućava brzo praćenje i mogao bi da pošalje upozorenja na opasnost u roku od 15 minuta. Međutim, prema pojedinim scenarijima, prvi talasi bi mogli da dođu do obale već za 10 minuta nakon snažnijeg zemljotresa u Ligurskom moru.
Stoga, sistem za uzbunu nije u potpunosti efikasan u slučaju lokalno izazvanih cunamija ili podvodnih klizišta u priobalju juga Evrope, ukoliko do njih dođe.
Kao jedan od ključnih koraka da do katastrofičnih scenarija ne dođe, lokalne vlasti su preduzele niz mera kako bi definisale zone evakuacije, koje obuhvataju priobalna područja sa nadmorskom visinom manjom od pet metara i udaljenošću do 200 metara od mora.
U opasnosti je više od 800.000 ljudi
Proračuni pokazuju da bi, zajedno sa Korzikom, cunami potencijalno mogao da pogodi ukupno 1.700 kilometara obale, kao i 164.000 stanovnika u 187 mesta i gradova. Ukoliko bi se sve dogodilo tokom letnjih meseci, broj ljudi koji bi bili pogođeni ovom prirodnom katastrofom potencijalno raste na 835.000 korisnika plaža.
Nica, zbog guste urbanizacije, turizma i prometnih plaža, predstavlja jedno od najugroženijih područja. Zbog toga su lokalne vlasti u saradnji sa stručnjacima identifikovale i locirale skloništa van domašaja talasa, a rute za evakuaciju osmišljene su pomoću algoritama za pronalaženje najbržih pravaca.
Ukupno ih ima na stotine. Međutim, stručnjaci upozoravaju da je, pored mapiranja skloništa, neophodno raditi i na edukaciji stanovništva, kako bi ljudi znali kako da reaguju u situacijama kada se nivo mora naglo povuče.
Inicijativa koja se sprovodi u Nici deo je Uneskovog programa „Spremni za cunami“.
(EUpravo zato/The Conversation)
