SRBIJA OSTAJE BEZ OBRADIVOG ZEMLJIŠTA! Izgubljeno 1,2 miliona hektara, a cena oranica ide u nebo
Republički geodetski zavod prvi put je, po metodologiji Evropske unije, objavio zvaničan pregled cena poljoprivrednog zemljišta.
Podaci pokazuju da je oranica i dalje jedna od najsigurnijih investicija, a da se domaće tržište postepeno približava evropskom proseku. Kako se prema obradivom zemljištu odnosimo i koliko danas vredi hektar oranice u Srbiji?
Agroekonomista Milan Prostran kaže za RTS da je obradivo zemljište strateški važno pitanje jer ga je sve manje, a potrebe za hranom sve veće.
Prognozira da će takvo zemljište imati sve veću vrednost, a trenutno hektar oranica u Srbiji u proseku košta 9.600 evra.
Postoje i ekstremi. Na primer, hektar njive oko Bačke Topole prodat je za čak 120.000 evra. Prostran ističe da su različiti razlozi za ovako visoke cene.
"Cenu zemljišta podiže i pretpostavka da će se u nekom delu graditi infrastrukturni objekti, da će se možda dobiti dozvola da se poljoprivredno zemljište prevede u građevinsko, postoje špekulativne radnje", naveo je Prostran dodajući da svako ko ulaže u taj sektor očekuje profit.
Najatraktivnija ravnica
U Srbiji je, ističe, atraktivna ravnica – Vojvodina, Stig i Mačva. Postoje, međutim, delovi zemlje u kojima uopšte nema prometa jer postoji tradicionalna veza sa zemljištem i tamo se ono ne prodaje, već se čuva za naredne generacije i eventualno daje u zakup.
Takva oblast je, na primer, Istočna Srbija, ili ako se ide prema Kučevu, Petrovcu na Mlavi.
Loš odnos prema obradivom zemljištu
Agroekonomista Milan Prostran smatra da se u Srbiji loše odnosimo prema ovom sektoru, počevši od države.
Prema podacima Republičke uprave za zemljište, država u svom posedu ima 394.000 hektara, od kojih u zakup daje 250.000 hektara. Međutim, pitanje je u kakvom se stanju to zemljište vrati posle zakupa.
"Čini se da je državi bitnije 50 miliona koje dobija od zakupa, nego odnos prema zemljištu", rekao je Prostran ukazujući na to da opada kvalitet – humuski sloj je sa 5 odsto došao na svega 2 odsto.
Poručuje da se mora uraditi ozbiljna strategija kako sačuvati taj sektor.
Srbija je između dva popisa smanjila kapacitet raspoloživog zemljišta za 1.200.000 hektara, a korišćenog poljoprivrednog zemljišta za 180.000 hektara.
