SPC danas slavi Svetog Teraponta: Narodno verovanje kaže da ova greška donosi bolest u kuću

Reč je o svetiteljima koji su položili svoje živote za hrišćansku veru ili proslavili Boga svojim čudotvornim i podvižničkim životom, ostavivši neizbrisiv trag u hrišćanskoj istoriji.

Iako ovaj praznik u crkvenom kalendaru nije upisan „crvenim slovom“, u našem narodu se vezuje za važne običaje i sećanje na velika dela i stradanja ovih Božijih ugodnika.

Sveti Terapont je živeo u 3. veku i bio je episkop u gradu Sardu. Ostao je upamćen kao izuzetno blag, ali nepokolebljiv čovek koji je uspeo da mnoge pagane obrati u hrišćanstvo. Zbog toga je rano postao meta progonitelja.

Za vreme vladavine cara Julijana Odstupnika, Terapont je uhvaćen i bačen na strašne muke. Rimski namesnici su zahtevali da se odrekne Hrista, što je on odlučno odbio.

Prema predanju, mučitelji su ga vezali za četiri panja i divljački ga batinali sve dok mu se meso nije odvajalo od kostiju. Ipak, Terapont je izdržao sve muke, ostavši živ zahvaljujući Božijoj milosti. Na kraju je posečen mačem. Na mestu gde je prolivena njegova krv, izraslo je drveće za koje se verovalo da leči bolesne, zbog čega je ovaj svetitelj u narodu rano prepoznat kao iscelitelj.

Priča o Teodoru i Didimu je jedna od najdirlvijih priča o hrišćanskoj solidarnosti i požrtvovanosti iz vremena cara Maksimijana.

U Aleksandriji je živela prelepa devojka Didima, koja se zavetovala na devstvenost i vernost Hristu. Kada su je paganske vlasti uhapsile, izvedena je pred sudiju koji joj je zapretio da će je poslati u javnu kuću ukoliko ne prinese žrtvu idolima. Didima je to odbila, pa su je zatvorili u bordel.

Tada na scenu stupa mladi vojnik Teodor, potajni hrišćanin. On je ušao kod nje pod izgovorom da je mušterija, a zapravo joj je dao svoju vojničku odeću i pomogao joj da pobegne. Kada je prevara otkrivena, Teodor je izveden pred sud.

Saznavši da će Teodor zbog nje biti pogubljen, Didima se sama vratila i predala sudiji rekavši: "Ti si mi sačuvao čast, ja neću dozvoliti da ti izgubiš život zbog mene". Sudija je ostao nemilosrdan - naredio je da se oboma odseku glave, a njihova tela spale. Tako su zajedno primili mučeničke vence.

Danas se slavi i Sveti David Garedžijski, jedan od najpoštovanijih svetitelja u Gruziji. On je bio jedan od trinaest sirijskih otaca koji su u 6. veku došli na Kavkaz kako bi učvrstili hrišćansku veru.

David se povukao u pustu i surovu Garedžijsku pustinju, gde je živeo u pećini u potpunom postu i molitvi. Prema žitiju, hranio se samo divljim biljem. Svojom svetošću privukao je brojne učenike, pa je u toj pustinji ubrzo nikao ogroman manastirski kompleks (lavra) koji i danas postoji.

Ostao je upamćen po neverovatnoj skromnosti. Kada je krenuo na hodočašće u Jerusalim, smatrao je sebe toliko grešnim da nije smeo ni da uđe u grad, već je samo pokupio tri kamena sa kapije kao blagoslov. Predanje kaže da je time odneo "dve trećine blagoslova Jerusalima", pa mu je anđeo naredio da vrati dva kamena, a jedan ponese u svoju pustinju, gde i danas počivaju njegove čudotvorne mošti.

Dan započnite kratkom molitvom za zdravlje porodice. Pošto se Sveti Terapont smatra zaštitnikom zdravlja, a Sveti David čudotvorcem, veruje se da danas treba pomoći onima koji su bolesni, nemoćni ili im je potrebna bilo kakva nega. Takođe, po ugledu na vojnika Teodora i devojku Didimu, danas je dan kada treba pokazati solidarnost i nesebičnost prema prijateljima.

Prema narodnom verovanju, na dane kada se slave mučenici koji su stradali od nasilja, strogo je zabranjeno započinjati svađe, vikati ili pokazivati bilo kakav vid agresije prema bližnjima. Veruje se da unošenje nemira i besa u dom na ovaj dan donosi nesreću i "priziva" bolest u kuću. Takođe, stariji kažu da danas ne treba preterano kukati nad sudbinom, već dostojanstveno i u miru podnositi svakodnevne probleme.

Telegraf.rs