OPASNO SE ŠIRI MEDITERANOM Bakterija "mesožderka" seje paniku i već su mnoge plaže zatvorene PROBLEM ĆE SE VEROVATNO POGORŠAVATI

Situacija je već primorala neke španske vlasti da preduzmu preventivne mere zatvaranja plaža, a naučnici upozoravaju da bi se problem mogao pogoršati u narednim godinama. 

Kako je objavio Euronews.com , širenje ovih mikroorganizama je prvenstveno posledica porasta temperature mora. Klimatolozi upozoravaju da Sredozemno more postaje svojevrsna laboratorija budućnosti, pokazujući posledice globalnog zagrevanja na ljudsko zdravlje i morske ekosisteme.

"Ono što danas posmatramo u Mediteranu može biti nagoveštaj dešavanja u drugim regionima sveta", upozoravaju stručnjaci koji prate uticaj klimatskih promena na javno zdravlje. 

Kako je objavio efsa.europa.eu, bakterija Vibrio najčešće ulazi u ljudski organizam nakon konzumiranja kontaminiranih morskih plodova, posebno sirovih ili nedovoljno kuvanih ostriga i drugih školjki. Drugi put infekcije je kontakt sa otvorenim ranama tokom plivanja u moru. 

Iako zdravstvene vlasti upozoravaju da je verovatnoća infekcije putem hrane i dalje relativno niska, ipak preporučuju povećan oprez, posebno tokom letnjih meseci. 

Kako ističe kompanija Corporate Knights , vibrion više nije ograničen na tople južne regione. Naučnici su takođe zabeležili njegovo prisustvo u severnijim evropskim vodama, uključujući Baltičko i Severno more. Povišene koncentracije su, na primer, poslednjih godina praćene kod obale Danske. 

Profesionalne organizacije takođe ističu da se sličan trend može primetiti na istočnoj obali Sjedinjenih Država, gde bakterija postaje sve češća. 

Kako se manifestuje?

Ako osoba konzumira kontaminiranu morsku hranu, prvi simptomi obično podsećaju na uobičajene probleme sa varenjem. Pacijenti mogu imati bolove u stomaku, mučninu, povraćanje ili dijareju. Groznica i drhtavica su takođe česti. 

Infekcija izazvana kontaktom bakterija sa oštećenom kožom ima drugačiji tok. U ovom slučaju može doći do crvenila, bolnog otoka ili upale oko rane. Otvorene rane koje dolaze u direktan kontakt sa morskom vodom su posebno opasne. 

U ekstremnim slučajevima može doći do smrti tkiva.

Lekari upozoravaju da nelečena infekcija može postati opasna po život. Neki sojevi bakterija proizvode toksine koji mogu brzo oštetiti kožu, potkožno tkivo i mišiće. 

U najtežim slučajevima može se razviti nekrotizirajući fasciitis, poznat i kao "bolest jedenja mesa". Ovo je izuzetno agresivna infekcija koja uzrokuje brzu smrt tkiva oko rane. 

Ako bakterije uđu u krvotok, mogu izazvati sepsu, sistemsku infekciju. U nekim slučajevima, lekari su primorani da amputiraju zahvaćeni ud kako bi sprečili dalje širenje bolesti. 

Najrizičnije grupe su stariji ljudi, osobe sa oslabljenim imunitetom i pacijenti koji pate od hroničnih bolesti. 

Kako se zaštititi tokom odmora?

Stručnjaci preporučuju izbegavanje konzumiranja sirovih ili nedovoljno kuvanih morskih plodova, a osobe sa svežim ranama na koži takođe treba da budu posebno oprezne. 

Preporučuje se da se posekotine, ogrebotine ili ubodi prekriju vodootpornim zavojem pre ulaska u more. Ako oštećena koža ipak dođe u kontakt sa morskom vodom, područje treba što pre temeljno isprati čistom slatkom vodom. 

Kako Gavi ističe, zdravstveni stručnjaci upozoravaju da su infekcije izazvane bakterijom Vibrio smatrane retkim pre nekoliko decenija, ali sada postaju sve češći problem, povezan sa rekordnim temperaturama mora i sve većim brojem ljudi koji plivaju u okeanima i morima tokom većeg dela godine. 

ECDC takođe upozorava da je veća verovatnoća da će se bakterije pojaviti tokom vrelih leta nego u prošlosti. Ukoliko se trend zagrevanja nastavi, stručnjaci očekuju da će se proširiti na nova područja Evrope i sveta.

(Telegraf.rs)